Псaлтир у преводу Ђуре Даничића

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2012, стр. 226.

Својевремено је, давне 1955. године, свети Епископ жички Николај, у издању Свечаника у Минхену, приредио Псалтир, правилно нумерисан и подељен на катизме за народну употребу. Владика је написао и предговор и при том истакао да су Псалми „тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и туробних помисли... Из Псалама познајеш величину хабрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш...“

Свети Владика истиче да је Псалтир као књига ушао у богослужбену употребу још од апостолских времена. У Православној цркви се ниједно богослужење на саврашава без њега. У манастирима се Псалтир прочита цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском типику, Псалтир се прочита у његовој испосници целином сваки Божји дан. „Све до друге половине 19. века деца су учила у почетним школама, руским и српским, читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету,“ додаје Свети Владика.

Иван Ристић: Вера и наука

Обележја Плус, Београд 2012, стр. 303.

Ова књига се бави питањем теориjског односа науке и светских религиjа, с посебним освртом на православно учење. Разматра се питање да ли су научне теориjе у колизиjи или у складу са различитим верским учењима и у ком степену. Обухваћене су наjпознатиjе светске религиjе: православље, римокатолицизам, протестантизам, jудаизам, ислам, будизам, таоизам. Ова питања су разматрана на пољу фундаменталних наука: физике, математике, биологиjе и психологиjе.

На пољу физике показуjе се непротивречност између обjективних научних сазнања о свету и верског учења. Истакнута jе дескриптивна природа научних теориjа (коjе се не баве тумачењем суштинског узрока поjава, него само формално описуjу природне поjаве до извесне прецизности). Анализирана су ограничења научних метода као што су: нереалне и незамисливе математичке конструкциjе, подељена математика, непоуздана полазна тврђења, нерешиви системи jедначина, увећавање незнања (умножавање проблема). Због наведених ограничења научна сазнања не могу бити пут спознаjе суштине нити се могу користити као аргумент доказивања у философским расправама, посебно не као аргумент атеизма и материjализма.

„Хроника српске лавре“ Александра Лабана

Пре неколико дана појавила се књига „Хроника српске лавре“ аутора Александра Лабана. Ово је један од најбољих историјских романа последњих година у нас. Испричао га је монах Димитрије, који долази из Солуна у Хвосно (Метохију) са моштима Стефана Немање и Светога  Саве.

Приповест обухвата пет векова Пећке патријаршије: од Латинског царства до упокојења Арсеније Чарнојевића у Бечу. Писац се није одлучио за конкретан догађај из историје коме би посветио неколико стотина страна, већ иде обрнутим путем – неколико векова сместио је у изванредну епопеју о православљу, философији, историји, архитектури...

Патријарх српски Иринеј присуствовао седници Скупштине инжењерске коморе Србије

У петак, 21. децембра 2012. године, у просторијама Инжењерске коморе Србије у Београду одржана Прва (конститутивна) седница Скупштине Коморе трећег сазива

Након радног дела седнице на коме су чланови Коморе су изабрали председника (проф. др Драгослав Шумарац), потпредседника (Милорад Миладиновић) и 120 нових чланова Скупштине, одржан је свечани део коме су присуствовале високе званице: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј; протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве на Врачару; Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП; Зоран Костић, генерални директор Алпине; Доброслав Бојовић, директор ГП Напред; Дејан Ковачевић, саветник Министра саобраћаја; и други уважени гости.

Орден Светог Саве проти Стевану Станковићу

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је јуче свету архијерејску Литургију у цркви Покрова Пресвете Богородице у Београду. Овом приликом Патријарх српски је протојереју-ставрофору Стевану Станковићу, пароху београдском у пензији, уручио орден Светог Саве трећег степена за вишедеценијско истрајно сведочење Васкрслог Христа кроз плодотворни духовно-пастирски и неимарски рад у Винограду Господњем.

Сусрет Патријарха српског и амбасадора Руске Федерације

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас, 21. децембра 2012. године, у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду.