Митрополит Амфилохије: Светионик словенског југа – Свети Сава и Црна Гора
Постоје личности значајне за своје вријеме и за свој крај, за народ у коме су рођене. Постоје и оне које су значајне за своје мјесто и за свој народ, не само у времену у коме живе него и за сва времена. Постоје, међутим, и личности значајне за свој народ, за своје вријеме и за сва времена, али и за све народе, без обзира на расу и класу. Они су као хљеб којим се сви хране, као вода коју сви пију, као сунчева топлота којом се сви грију. Међу ове посљедње спада и Свети Сава, први српски архиепископ, оснивач помјесне Цркве српске, велики просвјетитељ српског и свих православних словенских народа.
Изјава поводом говора мржње Бориса Милићевића
26. Јануар 2012 - 16:36
Поводом говора мржње функционера Социјалистичке партије Србије и активисте ,,Геј-стрејт алијансе“ Бориса Милићевића, објављеног на шестој и седмој страни данашњег издања дневног листа Kurir, а поводом интересовања већег броја штампаних медија за наш коментар, изјављујемо следеће:
Имајући у виду чињеницу ко је аутор злобне и, притом, веома глупе и бесмислене изјаве, као и то да је именовани познатији јавности по својој активности у алијанси него по успесима унутар његове садашње партије, у мисао нам долазе стихови познатог домаћег песника: ,,Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена, а камење свезано“.
Писмо Амбасадору Мађарске г. Оскару Никовицу
26. Јануар 2012 - 16:27
ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР
ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
Бр. 13, 25. јануар 2012. у Новом Саду
Његовој Екселенцији
Господину Оскару Никовицу,
амбасадору Републике Мађарске у Србији
Београд
Ваша Екселенцијо,
уважени господине Никовиц,
Обраћам Вам се поводом текста под насловом ,,Мађарски амбасадор Оскар Никовиц демантује СПЦ: Позив на помен нисам добио“, објављеног на осмој страни данашњег издања дневног листа Blic.
Уредбе и прописи Митрополије београдске 1894–1920
26. Јануар 2012 - 14:51
Архивски извори, штампани у четвртој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, хронолошки се надовезују на оне из претходне публикације, а покривају период од почетка 1894. до уједињења помесних цркава и уздизања Српске цркве на ранг Патријаршије 12. септембра / 30. августа 1920. године.1 Извори припадају истој тематској целини као и у претходним књигама, а односе се на уредбе, прописе, правила и решења Архијерејског Сабора које је Духовни суд (Конзисторија) Митрополије београдске, преко окружних протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству. Поред конзисторијских расписа, знатан број докумената које су потписивали надлежни митрополити односи се на регулисање црквеног живота у самој Архиепископији.
