Епископ бачки Иринеј: „Лобирање“ Томе Филе и пратећа питања

Информативна служба Епархије бачке доноси текст одговора Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја на питања г-ђе Бранкице Ристић, новинарке Курира и Гласа јавности, и на слична питања г-ђе Викторије Трифуновић, новинарке Танјуга, о наводном лобирању адвоката Томе Филе у корист такозване Македонске Православне Цркве.

1. Господин Тома Фила најавио је да је формирао лоби групу са македонским амбасадором у Србији која би помогла превазилажењу проблема који постоје између СПЦ-а и Македонске Цркве.

Да ли је било неких разговора на ову тему између две Цркве?

Епископ Иринеј: О наводном формирању „лоби-групе" од стране г. Томе Филе, чији би циљ, опет наводно, требало да буде „посредовање"  између вођства црквеног раскола у Републици Македонији и Српске Православне Цркве не знам ништа осим онога што произилази из неодређених и двосмислених медијских вести које прочитах, а које је у међувремену сãм г. Фила демантовао. Једно је сигурно: да је г. Фила, иначе угледни и с правом признати београдски адвокат, заиста намеравао да „лобира" у једном црквеном спору, била би то крајње необична, а уз то сасвим нереална намера. Јер, питања црквеног устројства, ма каква била, а поготову она болна, комплексна, недохватна за профану правно-политичку логику и праксу, не решавају се никаквим и ничијим лобирањем него само и искључиво изнутра, из дубине, из духа и слова еклисиолошко-канонских норми и на темељу многовековног духовно-благодатног искуства саме Цркве, непогрешиво израженог у одлукама њених васељенских и помесних сабора, као и у примеру и учењу њених Отаца и Учитеља. Српска Црква се из принципијелних разлога никада до сада није користила услугама лоби-група и политички мотивисаних организација (при чему апстрахујем лобирање извесног Џејмса Џатраса у Америци, вршено у своје време по налогу владике Артемија, али без знања и одобрења Светог Синода или Сабора), а ако је веровати скорашњим медијским вестима, ни црквено вођство у Скопљу, које је у расколу са Српском Православном Црквом, није тражило било какве лобистичке услуге г. Филе.

Госпојински пост

Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак и тада једемо рибу, вино и уље. Црква је установила овај пост како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње. Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-1180).

У штампи ОМИЛИТИКА проф. др Јована Фундулиса

Причињава нам посебну радост и задовољство да као преводиоци српског издања Омилитике проф. Јована Фундулиса, дугогодишњег професора Литургике и Омилитике из Солуна, најпре заблагодаримо Богу на обављеном послу, а потом и да најавимо ово значајно дело које ће се ускоро појавити у издању Епархије жичке, а које може бити од користи не само ученицима Богословије и студентима Теолошког Факултета, него и свим посленицима проповедништва или љубитељима беседништва, будући да је њен текст једноставан и неоптерећен уобичајеним пратећим научним апаратом.

Сусрет Патријарха српског и амбасадора Кипра

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј сусрео се данас у Српској Патријаршији у Београду са Његовом Екселенцијом Хомером Мавроматисом, амбасадором Републике Кипар у Београду.

Генетски модификовани организми

Остварење научног сна

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

• Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?

Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма.

Једанаести православни дјечији сабор Црне Горе

На Цетињу је 10. августа 2010. године под слоганом А ти поштуј драге родитеље и духовне оце учитеље одржан традиционални, једанаести по реду Сабор православне дјеце Црне Горе, који сваке године организује Православна Митрополија црногорско-приморска. /фотогалерија/