Протосинђел Симеон Виловски одлуком Црквеног суда лишен свештеничког и монашког чина и искључен из црквене заједнице

Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је на својој седници 22. маја у Беранама донео пресуду којом је протосинђел Симеон (Виловски), бивши настојатељ манастира Бањска, лишен свештеничког и монашког чина и враћен у ред лаикâ са световним именом Дејан[1] и искључен из црквене заједнице на три године.

Сусрет Патријарха Иринеја са премијером Цветковићем поводом враћања матичних књига Цркви

Данас је у Српској Патријаршији у Београду Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио у званичну посету делегацију Владе Републике Србије на челу са др Мирком Цветковићем, председником Владе, поводом враћања матичних књига које су одузете Српској Православној Цркви 1946. године.

Говор Владике Василија на академији свесловенске и свесрпске писмености

Поштовани, даме и господо,

Изузетна ми је част и задовољство да вечерас могу пред вама по први пут у оквиру обиљежавања празника Светих Методија и Кирила, узнијети слово у част ових свесловенских учитеља и просветитеља. Надам се да ова прва академија у њихову част неће и не смије бити и последња, јер ово је само једно слово у химнама које су испјеване у част ових угодника Божијих.

Деца из Баваништа у посети Музеју СПЦ

Чланови КУД Аца Обрадовић и огранка Вукове задужбине из Баваништа, учесници манифестације Дани ћирилице која се одржала од 21. до 24. маја 2010. године у Баваништу, посетили су данас Музеј Српске Православне Цркве у Београду. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, госте је примио Преосвећени Епископ хвостански Г. Атанасије.

Нови број стручног богословског часописа „Отачник"

Изашао је из штампе нови број стручног богословског часописа „Отачник". Тема броја је ранохришћански гностицизам. Поред темата, заступљене су и друге области из хришћанске теологије и философије. Значајно је поменути да се ради о свесци која је вероватно најобимнија у новијој историји српске црквене периодике (761 страница). Значајно је и то, да се у њој, по први пут на српском језику, преводи један отачки спис са сиријског језика; ради се о беседи „Персијанског мудраца", Афраата О вери. Међу осталим отачким ауторима налазимо: св. Иполита Римског, св. Епифанија Кипарског, св. Иринеја Лионског и св. Климента Римског.