Тихи сапутник на богочовечанском путу

Радмила Мишев: Трагање за духовним видом; библиотека Духовне стазе; Ризница српске духовности, Ваљево, 2010.

Одакле почети, кад у безбожном свету, одрасли без Бога, без мудрости сопственог народа, без елементарног знања шта је Црква, наша сопствена Црква, шта је молитва, шта је све живот, кад у болу, у безнађу, останемо сами у мраку, пред раљама смрти? Одакле почети, кад једино у себи осећамо болну чежњу да поверујемо да Бога има и да нас Он воли. Како прићи, како разумети, како учинити први корак, и други и трећи? Дивна књига Радмиле Мишев нас је просто узела за руку, увела нас у цркву, показала нам где је шта (као што човек чини са пријатељима који ће дуго остати у његовом дому), представила нам укућане, дала да осетимо чар љубави и очекивала љубав, да. Дивна, зато што је лишена великих претензија, осим да буде тачна и лако разумљива, показала је самом собом како је величанствен, добар, једноставан и дубок живот по Богу.

Светосавска академија у Бечу

У недељу, 31. јануара 2009. године, у храму Васкрсења Христова у Бечу, Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ средњоевропски Г. Константин (Ђокић)и викарни Епископ моравички Г. Антоније (Пантелић), уз саслужење више свештеника и ђакона. У надахнутој беседи Епископ Антоније, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви, говорио је о важности покајања за сваког хришћанина. Без покајања и без подвига нема ни спасења, па је зато наша Црква покајање уздигла на степен Свете Тајне.

Монахиња Нектарија (Маклиз): Александра Романов, последња руска царица

У припреми је ново издање Епархије далматинске 

... Ако јoш увек постоји неки партизан или слепац, који не може осетити добродушност и благородство њене личности... Бог му помогао! Ова жена је већ једно десетлеће мртва - убијена у неком подруму заједно са својим најмилијима. Мора ли и даље, чак и по смрти бити ружена само зато што је њена смрт била прелудиј славном рођењу Чеке и Стаљина? А што се освете тиче. Заборавите - ни она ни њен супруг нису били такви људи. Али правде ради, сећање на ову добронамерну и пожртвовану породицу мора се очувати.

Ј.К. Сквајр

Александра Романов и хришћанска монархија

Обавијена вишедеценијском тајном и опскурно лажним приказима нехотице су је оцрнили они који су користили само оне изворе који су је клеветали. Тако је на жалост постало уврежено и опште прихваћено царицу Александру сматрати као слабу, деспотску и полухистеричну особу. Али од оних који су јој били блиски, или је чак само једном у животу срели видимо сасвим другачију личност - верујућу и великодушну жену која је несебично волела свог Господа, сународнике и своју породицу. А ни храбрости јој није недостајало, јер могла је побећи у време када је њена породица пролазила кроз велику драму у којој је на послетку и сама пострадала. Одбијајући да устукне пред могућношћу одласка, и те везе које је тако непоколебиво учврстила у свом срцу и вољи постадоше оруђе њене смрти као и смисао њеног живота.

Свечана прослава Светог Саве у Јужној Африци

Српска Црквено-школска општина Свети Сава из Јоханесбурга и Светосавска школа која активно ради у оквиру ЦШО, свечано су прославили Савиндан у недељу 31. јануара 2010. године. Прослава првог српског Архиепископа и Просветитеља започела је празничном литургијом у храму св. апостола Томе коју је служио старешина храма архимандрит Пантелејмон, а наставила се дечијом приредбом у црквеној сали која је била испуњена до последњег места.

Патријарх Иринеј служио у руској цркви Свете Тројице у Београду

У недељу, 31. јануара 2010. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Подворја Руске Православне Цркве у Београду поводом прве годишњице устоличења Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила уз саслужење београдског свештенства и старешине Подворја протојереја Виталија Тарасјева.

Муслимани прихватили извињење Патријарха српског

Поводом изјаве Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја у којој изражава жаљење и упућује извињење због своје несмотрене изјаве која је повредила осећања многих муслимана, Ријасет Исламске заједнице Србије објавио је следеће саопштење за јавност:

Једино Бог не греши. Људи греше, а када то чине на Бога хуле; Богу је угодно кад се човек каје и затражи опрост. Богу је још угодније када човек човеку прашта, зато нека Вам је просто, да нас Свевишњи подржи да се међусобно не вређамо и да животна искушења и срећу поделимо у миру и поштовању.