Епископ бачки Иринеј: Феномен крштеног некрста

Пре неки дан, 2. децембра, прочитах транскрипт гостовања грађанина Ненада Чанка у емисији Face to Face, емитованој 26. новембра, и то само оних делова у којима се дотични грађанин бави Српском Православном Црквом.

(Напомена: називам га грађанином, а не господином ни другом, јер га од господствености деле многе светлосне године, а нисам ни за то да комунистима поклонимо или препустимо древну и дивну словенску и српску реч друг или другар, иначе синоним за синтагму присни пријатељ: у богослужбеним песмама на црквенословенском језику Христос ословљава апостола Петра речима „друже Петре”, у значењу пријатељу Петре или драги Петре, а жене мироносице се међусобно називају другињи, што ће рећи другарице, дружбенице, пријатељице.)

1. Елем, он најпре констатује да слобода вероисповести, ако је то што јесте, значи и слободу од вероисповести, што је заиста потпуно тачно, да би у наставку поставио питање: „Да ли ја имам право да будем Србин, а да не будем православац?” и да би сâм себи одговорио овако: „Наравно да немам”, чему је претходило тенденциозно суфлирање водитеља: „По њиховим правилима, немаш”. За овакву подметачину, осим њега, мало ко је способан. Кад и где је ико од црквених ауторитета тврдио да нико ко није православац не може бити Србин? Да ли данас ико од црквених људи сматра да горе поменути субјект није Србин – Србин по пореклу, језику и слободној самоидентификацији – иако сви знамо да није православац, а није ни било какав верник, него је, напротив, идеолошки, овде и сада, један од најљућих непријатеља Православља и противникâ религије као такве? Да ли он зна да је максима „брат је мио које вере био” настала у српској православној средини и да ли слути ко је њен аутор? Из ње следи и то да верник – православни, али и инославни – прихвата и атеисту као брата или сестру мада целим бићем одбацује атеизам као облик вере, односно као негативну религију.

Богословље код Срба: Изазови и перспективе

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
и
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
организују научни скуп

БОГОСЛОВЉЕ КОД СРБА: ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултетаи осамстоте годишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима Жичке Архиепископије произнео Свети Сава

Eпископ Фотије богослужио у храму Васкрсења Христовог у Каракају код Зворника

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 12. децембра 2021. године свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христовог у Каракају код Зворника.

-Црква се увек борила за слободу народа, не политичку или партијску, већ генералну, егзистенцијалну, слободу народа и човека као лика и иконе Божје. Наше време је дочекало дигиталну еру са чијим се негативним последицама морамо борити и слушати највеће умове нашег времена који говоре о том феномену у којем живимо, рекао је владика Фотије.

Патријарх Порфирије: Свети Мардарије је све призивао у јединство у Христу

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 12. децембра 2021. године, на празник Светог Мардарија, Епископа америчко-канадског, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару (фотогалерија).

Саслуживали су преосвећена господа епископи новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, британско-скандинавски Доситеј, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, марчански Сава и умировљени канадски Георгије у молитвеном присуству верног народа. Појали су хорови храма Светог Саве под диригентском палицом Катарине Станковић. Беседу Његове Светости Патријарха преносимо у целини:

Свети Мардарије Либертивилски и Свеамерички

Од младости си Христа безгранично љубио, целог живота само Њему служио, једино си Бога Творца слушао, реч Љубави Божје свима проповедао, лепоту дома Господњег си заволио, Мардарије новојављени Просветитељу, Цркве Христове градитељу, зато те Човекољубиви Господ вечном славом Царства свога на земљи и на небу прослави.

Међу свештенослужитељима који су у прошлом, двадесетом, веку началствовали у Саборној цркви Светог архангела Михајла у Београду били су Јован Максимович, потоњи Свети Јован Шангајски и Санфранцискански; Николај Велимировић, потоњи Свети Николај Охридски и Жички; и Иван Ускоковић, потоњи Свети Мардарије Либертивилски и Свеамерички. Његове нетељене мошти обретене су у мају 2017. године у његовој задужбини манастиру Светог Саве у Либертивилу. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве на редовном заседању маја 2015. године владика Мардарије Ускоковић, први српски Епископ америчко-канадски, прибројан је Сабору светих и молитвено се прославља 12. децембра на дан упокојења.

Патријарх Порфирије у окриљу ВДС-а обрадовао сто вишедетних породица

Вера без дела мртва (Јак 2, 20-26).

Следујући Спаситељевој заповести о љубави према ближњима и потребитима, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 11. децембра 2021. године, на празник Светог преподобномученика Стефана Новог Исповедника, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског и координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке, уприличио је још једну у низу добротворних акција које се организују у окриљу Верског добротворног старатељства архиепископије београдско-карловачке.