Слава манастира Пакре у Славонији

Слава манастира Пакре, празник Ваведења Пресвете Богородице, прослављена је 4. децембра 2021. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, јереј Благоје Ђукић и протођакон Милан Томашевић у молитвеном присуству верног народа, свештенства и монаштва Епископије славонске.

Слава манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 4. децембра 2021. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, светом архијерејском Литургијом у манастиру посвећеном том великом празнику у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ источноамерички г. Иринеј (фотогалерија). Беседу Његове Светости Патријарха преносимо у целости:

У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, нека је благословен и радостан данашњи дан, и сви ми да смо благословени молитвама Пресвете Богородице, славећи данас догађај увођења Њенога у храм. Сви знамо јеванђељски догађај, догађај из историје Цркве, догађај из живота Пресвете Богородице, када су њени родитељи Јоаким и Ана њу девојчицу од свега 3 године довели из Назарета у Храм Божији у Јерусалим. И знамо да је тамо са радошћу, одушевљењем и молитвом њу дочекао првосвештеник Захарија и, о чуда, увео је у храм, у Светињу над светињама, у део храма који је само једанпут у години улазио првосвештеник, и то на Дан очишћења. Од тог тренутка, па до Успења Њеног, Пресвета Богородица је сва била у знаку послушања, смирења, љубави и вере, у знаку спремности да увек буде воља Божија а не њена. Од тог тренутка па до краја свога живота Пресвета Богородица је безрезервно прихватала божански поредак света, творевине и свог места у том божанском поретку. А кроз њу je нама дошло спасење, дошао је Син Њен, Бог Њен и Бог наш. Дошао је Спаситељ наш Исус Христос да би нас Њоме и у себи једампут за свагда сјединио са спасењем нашим и једампут за свагда учинио грађанима Царства Божијег. Царства Божијег, које је реалност која започиње овде и сада, у историји, у коју свако улази својим духовним рођењем и које се у пуноћи реализује у будућем веку.

Митрополит Јоаникије: Коме сметају речи Патријарха, нека се забрине за здравље

-Наш Патријарх је нападнут због изјаве поводом почетка Божићног поста где је позвао свој народ да се не туче по улицама. Шта ће друго да каже српски патријарх кад види своју духовну децу да се туку песницама, моткама и каменицама и једни другима разбијају главе, него да са очинским болом у души позове све који то чине да се не бију него да чувају једни друге. Није ми јасно коме сметају благе речи Његове Светости: Свако је свакоме потребан, не можемо једни без других, а онда позива на мир и двоједну љубав према Богу и према ближњем, што значи (на љубав) према сваком човеку. Ако некоме сметају овде наведене Патријархове јеванђелске и очинске речи, онда тај треба да се забрине за своје духовно стање и здравље.

Овим речима Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, за Новости, коментарише увреде на рачун првојерарха Српске Православне Цркве, које су у јавности и на друштвеним мрежама износиле поједине присталице протеста у Србији.

Епископ Сергије: Слово о васкрсењу манастира Рмањ

Тамо гдје се Унац неповратно сједињује са плаветном Уном, гдје се мученичка Земља грли са Небом Светих, гдје у самотној тишини још увијек одјекују манастирска звона, стоји древни Рмањ, да својом скромношћу посвједочи некадашњу славу коју је стицао молитвом и подвигом, али и оданошћу његових монаха чије нам свете мошти ових дана израњају на видјело – да нас оснаже, окријепе и благослове.

Дуго је ова крајишка светиња била неправедно запостављана од свега и свих, али људски заборав надвладан је небеским благословима овдашњих митрополита, игумана и монаха, чији су незнани гробови разасути, као звијезде на небу, у храму и порти Светониколајевског манастира, чијој великој обнови свједочимо љубављу и вјером, али и трудом да опет засија ова тврђава вјере која је нашим прецима била духовни светионик онда када слободе није било на видјелу, када је мир био оно за чим се чезнуло и кад је вјера била све што се могло понијети у избјеглички збјег.

Протојереј Слободан Лукић: Дом Очев

Црква је дјело Христовог искупитељског подвига и слика Његовог боравка у свијету у „све дане до свршетка вијека“ (Мт. 28,20).

У Цркви се, као у „дому Очевом“ испуњава и продужава тајна спасења и благодатног обожења људи и цијеле творевине. Сваки вјерујући члан Цркве, кроз мистиријско-подвижнички живот учествује у „великој тајни побожности“ и предокуша живот будућег Царства. Сваки лични подвиг и жртва добијају свој смисао и пуноћу у саборној Литургији Цркве у којој се вјерујући на благодатни начин освећује и исцјељује.

Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.