Култура

Лаура Спини: „1918 – Свет у грозници. Како је Шпанска грозница променила друштво

(Laura Spinney: 1918 – Die Welt im Fieber Wie die Spanische Grippe die Gesellschaft veränderte, München 2018).

На који начин је судбоносна година 1918. променила свет?-  Лаура Спини о Шпанској грозници као свеобухватном друштвеном феномену света.

Први светски рат се нагињао крају када је једна друга катастрофа пожњела више милиона мртвих: Шпанска грозница. Само за неколико недеља оболела 1/3 светског становништва, али последице на друштво, политику и културу су непознате.

Да ли у Европи, Азији или Африци, на многим местима грип је пољуљао односе моћи и није искључено да је имао утицаја и на Версајски уговор, као што је убрзао покрете модернизације. На примерима судбина на целом глобусу отвара Лаура Спини панораму те епохе. Она овом књигом попуњава празнину у историографији и омогућује нови поглед на судбоносну годину 1918.

Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

Након династичке смене на трону Краљевине Србије, први крунисани Карађорђевић је учинио посету манастиру Хиландару. Иако се у архиви манастира Хиландара чувају писма вожда Карађорђа, која сведоче о његовој бризи за овом светињом, краљ Петар I Крађорђевић је први члан те династије који је походио Свету Гору.

Москва:„Основи православног моралног учења“

Објављена је књига „Основи православног моралног учења“, коју је припремила Синодска Библијско-богослосвка комисија. Читалац може да стекне општу представу о хришћанској етици, јер је књига намењена  широком кругу верника Руске православне цркве. Књига ће такође бити корисна онима који се припремају за примање свете тајне  крштења.

Књига тумачи заповести које је човеку дао Бог, прво у Старом завету (Декалог или Десет Божјих заповести), затим у Проповедима на гори Господа Исуса Христа (заповести о блаженствима).

Улрих Пфистерер: ”Рафаел. Вера. љубав, слава”

(Pfisterer, Ulrich Raffael, GLAUBE, LIEBE, RUHM)

Рафаел (1483 - 1520) напоредо са Леонардом и Микеланђелом припада највећим именима италијанске високе ренесансе и целокупне историје уметности. Најмлађег међу том тројицом, који је умро у 37. години, красила је аура јувенилног, генијалног уметника.

Протођакон Ранковић о Светом владици Николају Охридском и Жичком

У цркви Светог Јована Валидмира на Медаковићу о Златоустом Николају казивао угледни протођакон Љубомир Ранковић

Поводом годишњице престављења Светог владике Николаја храм Светог Јована Владимира у Београду организовао је у четвртак 12. марта 2020. године духовно вече посвећено овом Божјем угоднику и српском светитељу.

Џојс Тајдсли: „Мит Нефертити. Историја настанка једне иконе“

(Tyldesley, Joyce: Mythos Nofretete. Die Geschichte einer Ikone. Reclam, Stuttgart 2019).

Почнимо наизглед незнатном коректуром превода енглеског оригинала овог дела које гласи: „Nefertiti’s Face. The Creation of an Icon“, који је преводилац на немачки већ изједначио са иконом. Заиста, овде је реч о настанку тог иконичног попрсја, бисте која је стилизована у канон идеалне лепоте.

Пре више од 3000 година у краљевском граду Амарни настало је једно од највреднијих уметничких дела људске историје: биста Нeфертити, жене фараона Ехнатона. Тајанствен израз њеног лица на бисти, која је пронађена 1912.г. при археолошким ископавањима, била је само једну годину доцније у Немачкој. Данас се овај артефакт и икона идеализованог лица налази у Новом музеју на Берлинском острву музеја.