Култура

За нови космополитизам

Стефан Вајднер, ”Изван Запада. За ново космополитско мишљење” (Stefan Weidner: „Jenseits des Westens. Für ein neues kosmopolitisches Denken“), Hanser Verlag, München.

Стефан Вајднер, дугогодишњи шеф-редактор часописа Гете-Института "Art & Thought / Fikrun wa Fann" који се објављује на енглеском и арапском, представља нам се есејом и пледоајеом за ново космополитско мишљење. Вајднер вели да смо ми навикнути да Европа и Америка доминирају светом. У време глобализације појављају се нове велике силе са политичким и привредним амбицијама и проблематизују ”западне” моделе објашњења света. Прогрес, секуларизација, либерализам: зашто би начела наше историје идеја имала важење на целокупном глобусу? Стефан Вајднер пледира да се концепти света из Арабије, Африке или Кине узимају озбиљно. ”Запад” не сме бити уверен да ће читав свет раније или доцније преузети његове представе. Нама је потребно космополитско мишљење да би се замисао о културној доминацији превазишао.

Зајечар: Хуманитарна акција у Гостопримници

У оквиру хуманитарне акције „Један пакетић – пуно љубави“, у Гостопримници је 22. децембра 2018. године одржана аукција осликаних уникатних шоља, које су намењене да буду пригодан поклон за предстојеће празнике.

Биографија Блаженог Јеронима

Алфонс Фирст: ”Јероним. Аскеза и наука у позној антици” (Alfons Fürst: "Hieronymus". Askese und Wissenschaft in der Spätantike), Herder Verlag, Freiburg 2016

Kолерик са мизантропским цртама, борбени пропагандист за aскетске идеале, вишестрани и продуктивни писац, језички геније, ревносни преводилац и оригинални научник – сва ова својства се хармонично сливају у личности Оца Западне Цркве  Блаженог Јеронима (347–419). Неки извори тврде да је био ексцентричан. Потицао је из далматинске провинције, иако је стицао каријеру у метрополама позног античког света – Риму, Константинопољу, Антиохији – да би се у другој половини свога живота накнадно обрео у провинцији, овога пута у Витлејему у Палестини. Благодарећи свом знању јеврејског језика, он је као једини телог свога времена знао да у хришћанску егзегезу укључи јеврејско знање о Библији.

Проф. Дарко Танасковић: Српске цркве не могу бити баштина Албанаца

Заговорници пријема „Косова” у Унеско, они исти чијим су гласовима наша културна добра уписана на „Листу светске баштине у опасности” комотно превиђају једноставну чињеницу да су споменици на Косову и Метохији стављени на листу угрожених и да их Кфор штити од Албанаца. На ову околност у разговору за „Политику” упозорава проф. Др Дарко Танасковић, дугогодишњи амбасадор Србије при Унеску, додајући да ми оне који подржавају Приштину у намери да постане чланица ове организације „узнемиравамо питањем”: „Рат је на КиМ завршен. Од кога онда прети опасност нашим споменицима? Да није можда од ових истих за чије се учлањење у Унеско залажете?”.

Предраг Вујић: Небеска Крајина

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, светло дана угледала је књига, збирка духовних песама „Небеска Крајина“, чији је аутор Предраг Вујић, професор православне веронауке.

Величанствени храмови које туристи обожавају

На листама грађевина које на путовањима никако не треба заобићи врло често су Таџ Махал, велика џамија у Абу Дабију, Базилика Светог Петра у Риму. Последњих година туристи све више воле да обиђу и џамију-катедралу у Кордоби и џиновски комплекс храмова Ангкор Ват у Камбоџи.