Култура

Германски Херкулес

Линдал Ропер: «Лутер. Човек Мартин Лутер. Биографија» -Lyndal Roper: Luther. Der Mensch Martin Luther. Die Biographie; S. Fischer Verlag, Frankfurt a. M. 2016

Реномирана оксфoрдска историчарка Линдал Ропер, рођена у Аустралији, једна од експерата за немачку историграфију 16. века, представља у својој књизи ”Човек Мартин Лутер” једну сасвим нову слику славног теолога, дубоку и емпатичну биографију, која нам личност реформатора увеличавајући изоштрава и приближава успешније но икоја друга. Она нам показује какав је заиста био велики реформатор, који је свет ”ишчашио из зглоба” да се послужимо овом Шекспировом фразом.

Линдал Ропер је настојала да разуме целокупну личност, Лутеров унутрашњи свет и његов однос према пријатељима. Зато је она не само Лутерове списе и писма потанко студирала, већ једну равну деценију капала по архивима у Витенбергу, Мансфелду, Лајпцигу, Ајзенаху и студирала и евалуирала небројене документе о Лутеру и његовом окружењу. Она описује Лутера као човека од крви и меса који је обема ногама стајао на земљи. За Лутера је телесност/чулност била саставни део човековог бића, те је настојао да тело ослободи печата греха. Његова вера у јединство тела и душе води ка језгру његове теологије која је водила једној од великих контраверзи у хришћанству: Лутерова чврсто уверење да је Христос у Евхаристији телесно присутан (Realpräsenz). Тек кроз представљање Лутеровог развоја постаће јасно како је и зашто дошло до Реформације. Ова књига је велико читалачко задовољство.

Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис

Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис
Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис
Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис
Хор „Бранко“ у Светој земљи - један путопис

Нишка црквена певачка дружина Бранко, праћена благословима Патријарха српског г. Иринеја и Епископа рашко-призренског г. Теодосија, администратора Епархије нишке, на поклоничком путовању у Светој земљи.

Чланови хора, 11 свештеника из више епархија, као и пријатељи и поштоваоци Нишке црквене певачке дружине, њих укупно 120, кренуло је у обилазак древног града Лода и цркве Светог великомученика Георгија у којој се чувају мошти овог великог ратника и светитеља кога прослављају широм хришћанског света. Чланови хора су целивали гроб светитеља из кога се и данас обилно излива свето миро и отпевали Мокрањчево Тебе појем. Поклоници су са великом радошћу походили ову светињу, јер је Свети Ђорђе слава и заштитник хора Бранко.

Сјећање на великог културног посленика Влајка Ћулафића

Сјећање на великог културног посленика Влајка Ћулафића
Сјећање на великог културног посленика Влајка Ћулафића
Сјећање на великог културног посленика Влајка Ћулафића
Сјећање на великог културног посленика Влајка Ћулафића

У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране 3. децембра 2016. године у Полимском музеју у Беранама одржано је вече посвећено сјећању на Влајка Ћулафића. Пјесник, афористичар, публициста, дугогодишњи предсједник Црквене општине Беране и предсједник Одбора за изградњу храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, главни уредник часописа Свевиђе, а надасве велики човјек и врсни интелектуалац, Влајко Ћулафић, сабрао је снагом свог духа и дјела велики број пријатеља, поштовалаца и својих суграђана на вечери посвећеној њему у спомен.

Протођакон Љубомир Ранковић, "Крсна слава"

Протођакон Љубомир Ранковић, "Крсна слава"
Протођакон Љубомир Ранковић, "Крсна слава"
Протођакон Љубомир Ранковић, "Крсна слава"
Протођакон Љубомир Ранковић, "Крсна слава"

По благослову Епископа шабачког Лаврентија и уз свесрдну помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, књига "Крсна слава" коју је приредио протођакон Љубомир Ранковић, угледала је светло дана и била је једна од најтраженијих књига на 61. Међународном сајму књига у

Помпеји

„Рим је широки музеј, Помпеји су жива антика”

У једном познатом писму једном своме пријатељу је римском историчару Тациту писао је Плиније Млађи о силовитој ерупцији Везува у години 79. пре Христа и, у маниру антитетичне хиперболе, то назвао ”разарањем најлепшег пејсажа на земљи”. Уједно истиче да ће ова ”ужасна природна катастрофа” дати бесмртну славу погођеним градовима и њиховим житељима.

И заправо тако су градови у околини Везува тек открићем Херкуланеума и Помпеја на почетку археолошких ископавања између 1738. и 1748. откривени под дебелим слојевима вулканског пепела, ступили на светлост дана западне културе. Њихова историја рецепције припада најинтензивнијим дискурсима културне историје која је архитектуру, историју уметности, књижевност, филм и музику трајно обележили.