Култура

На Кипар враћени црквеноуметнички предмети

Никозија 2.09.2015. – Пресудом Апелационог суда у Минхену кипарским властима су враћена 34 црквеноуметничка предмета која потичу са окупиране територије северног дела Кипра. 24 предмета потичу из византијског доба, а њих 10 из античког периода. Већина њих била су у саставу збирке Х.Р. Хаџипродрому и археолошког комплекса Агиос Епиктитос.

19. конгрес Реновабиса

Омладина у Источној Европи – каква будућност? Животне и верске перспективе –

Сваке године у позно лето Акција солидарности немачких католика са људима Средње и Источне Европе, названа - „Renovabis“ (= на лат. обнова и изградња), организује у месту свога службовања у Фрајзингу надомак Минхена, која је уз Минхен епископска столица минхенског и фрајзиншког набискупа, један интернационални конгрес.

Крвожедност и варварство

Разарање Палмире – хиљадугодишњег живог космоса

Палмира је једно од најспектакуларнијих историјских градова на Блиском истоку и стоји на листи ”светског културног наслеђа” Унеска. Овај град-руина налази се покрај истоименог данашњег града у георграфској средини Сирије. Безумним разарањем античких старина у Палмири поништен је културни идентитет сиријског града. Недавно је разорен такозвани ”Баал-шамин-храм”, мањи храм у Палмири, који је био посебне лепоте са својим фантастичним стубовима, луковима и остатком боја старих преко 1200 година. То је тежак културни губитак, будући да је култ семитског бога Ваала био посебно развијен у Палмири и у окружењу Старог и Новог Завета био веома значајан.

Нови Завет и Молитвеник за Војску Србије

Удружење грађана Библијско друштво Србије, уз благослов Српске Православне Цркве, дарује Министарству одбране и Војсци Србије 4.000 примерака Светог писма Новог завета и исто толико примерака Православног молитвеника.

Тим поводом разговарамо о верској служби у Војсци Србије са начелником Одељења за веру Управе за људске ресурсе ГШ ВС пуковником др Сашом Милутиновићем.

Др Војин Д. Калинић: Задарска богословија "Српски Пантеон на Јадрану"

Срби у Далмацији одувек су живели у тешким и компликованим историјским и политичким околностима. Том егзотичном регијом на источним обалама Јадрана(названој још земљом Блаженог Јеронима, који је рођен Скрадину, Scardoni) владали су многи владари. Поред Византије и Угара, највише се задржала Република Св. Марка, и то пуна четири века, све до своје пропасти 1797. године. Тако дугом владавином Млечићи су овој покрајини оставили јак романски културни печат, чији се утицај и данас може видети. У новијој историји на сцену ступају Хабзбурзи (1797–1805, 1814–1918), а на кратко и Французи (1805–1814 ). После Првог светског рата, изузев Задра који је био под Италијом 1920–1943, Далмација је саставу Југославије, а данас након распада поменуте државе нашла се у склопу Републике Хрватске. Кроз сва та турбулентна времена тај истурени део српског националног корпуса успевао је да опстане највише захваљујући припадности православаној вери коју је на тим просторима представљала Православна далматинско-истарска епархија. Важне су биле и духовне, културне и политичке везе које је одржавао са Србима у другим деловима Хабзбуршке монархије, понајвише са Војводином као и  Матицом Србијом, која је у 19. веку обновила своју државност. Ипак, веома важан  чинилац у том националном опстанку играо је и чинилац образовања који је чинио да српски народ има интелектуалце који би га адекватно представљали у свим сферама далматинског јавног живота.

Данте Алигијери - геније религиозног песништва

Поводом 750-годишњице рођења песничког барда италијанске и светске књижевности

Папа Фрања је одао признање великом националном песничком барду Дантеу Алигијерију (1265-1321).

Папа Фрања је апострофирао генијалног песника као ”пророка наде и проповедика могућности спасења, ослобођења и дубоке промене сваког човека и жене целокупног чоевчанства”. Ове речи су написане у једној папској епистоли коју је римски понтифекс у понедељак уручио кардиналу Ђанфраку Ривазију, који је у персоналној унији и председник Културног савета и уједно председник државне фондације „Casa di Dante“ у Риму.