Култура

Међународни симпосион – Допринос брата Рожеа теолошкој мисли

За духовну заједницу Тезе 2015. година има посебан значај: 100 година од рођења брата Рожеа, 10 година од упокојења брата Рожеа и 70 година од оснивања духовне заједнице у Тезеу. Поводом ове јубиларне године у Тезеу је од 30. августа до 6. септембра 2015. године одржан међународни симпосион на тему „Допринос брата Рожеа теолошкој мисли“. Гости симпосиона били су реномирани теолози, који су пред више стотина младих теолога из целе Европе и целога света реферисали о животу и делу брата Рожеа.

Матица Боке тражи повлачење Нацрта закона о слободи вјероисповијести

Нацрт Закона о слободи вјероисповијести је потпуно неприхватљив, неупотребљив и погрешан, те стога захтијевамо од Владе да повуче тај акт, поручио је предсједник управног одбора те организације Жељко Комненовић. Он наводи да би у изради новог текста закона требало да учествују представници цркава и вјерских заједница, као и НВО сектор. Комненовић сматра да предложени нацрт неће донијети мир и вјерски склад, већ ће постати сјеме раздора и неповјерења грађана у институције система.

Матица Боке за Паштровиће осудила је Нацрт закона о вјерским заједницима

Матица Боке за Паштровиће осудила је Нацрт закона о вјерским заједницима, тврдећи се њима нарушава слобода вјеросиосвјести, те поручила да“ Црква није ничија прћија” “Матица Боке за Паштровиће упознала се са нацртом Закона о вјерским заједницама, и просто не можемо да вјерујемо да се неко, тј. предлагач (састављач) толико дрзнули па хоће да Цркву уређују. У двадесет првом вијеку када се говори о слободама и правима, узимају нам право на слободу вјероисповјести, и то само православном живљу”, казао је предсјдника матице Боке за Паштровиће Илија Вуковић, након одржаног састанка у манастиру Прасквица.

УКЦГ: Покушај озакоњења укидања слободе вјероисповијести

Понуђени нацрт Закона о слободи вјероисповијести с разлогом је изазвао велико узнемирење, забринутост и реакције, прије свих код православних вјерника у Црној Гори. Кључне одредбе тог нацрта у супротности су са духом слободе вјероисповијести и предвиђају угрожавање постојања Православне цркве у Црној Гори, порицање њеног миленијумског трајања и идентитета српског народа у Црној Гори.

На златној позадини

Изложба сакралног сликарства фирентинског Трећента у Старој Пинакотеци у Минхену

Музеј назван ”Lindenau-Museum”у Алтенбургу у Турингену на тлу негдашње Источне Немачке поседује интернационално значајну збирку италијанског сликарства, чији је део/избор сада изложен у Старој Пинакотеци у Минхену. Реч је о трима драгоценим фирентинским сликама из 14. века, које је Бернард Август фон Линденау купио око 1848.г. Ову изнајмљену колекцију допуњују и њој адекватне слике из фундуса Старе Пинакотеке, ремек-дела Ђота и његових следбеника, које је Лидвиг I Баварски купио и донео у Минхен. Почетком 19. века Лудвиг је био први колекционар раног италијанског сликарства.

Дакле, допуњена изнајмљеном збирком из Алтенбурга, ова изложба представља виско репрезентативну Трећенто-збирку Фиренце у позном средњем веку. У њему је Ђото, као прослављени ”ослободилац” од византијског стила сликања, имао своје почетке, иако је и даља сличност са византијском иконографијом у овој епоси италијанске уметности остала још дуго веома висока.

19. Реновабис-Конгрес

Какву будућност има омладина у Источној Европи? Животне и верске перспективе –

Jugendliche im Osten Europas – welche Zukunft? Lebens- und Glaubensperspektiven. 19. Internationaler Kongress Renovabis 2.-4.September 2015 in Freising

Сваке године у позно лето Aкција солидарности немачких католика са људима Средње и Источне Европе, названа „Renovabis“ (= на лат. обнова и изградња), организује у месту свога службовања у Фрајзингу надомак Минхена, која је уз Минхен епископска столица минхенског и фрајзиншког првојерарха, један интернационални конгрес, ево већ деветнаести пут  узастопно. Тај конгрес сње одржава на Домбергу, односно брегу на коме је саздан дом (лат. domus „кућа“ т.ј. храм). Ово је деветнаести конгрес Ренобависа, који се организује почев од 1997. г. по налогу Немачке бискупске конференције. Са учесницима из свих делова Европе овај конгрес представља платформу за дискусије о најзаначајнијим струјама у развоју у помесним Црквама као и у друштву. Конгрес Реновабиса је у међувремену својим надрегионалним темама добио паневропски значај и постао супстанцијална спона у дијалогу Истока и Запада.