Култура

За српску војску – једна заборављена прича

 У Свечаној сали Дома Војске Србије данас је представљена књига „За српску војску – једна заборављена прича“. Мила Михајловић приредила је на српском и италијанском језику репринт издање оригиналног документа „За српску војску“, који је 1917. године објавила Специјална канцеларија Министарства краљевске морнарице Италије. 

О књизи су говорили директор Института за савремену историју проф. др Момчило Павловић, др Милан Терзић и мр Мила Михајловић, а присутнима се обратио и амбасадор Италије у Београду Ђузепе Манцо. Он је, том приликом, истакао значај књиге у којој је описан хумани гест италијанске војске, али и пријатељство српског и италијанског народа.

Млекопитатељница на молитвени дар Јерусалимској Патријаршији

У Духовски уторак Светосавско звонце је заједно са преко четрдесет поклоника из Србије и гостима из Русије и Украјине, по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, уручило копију иконе Богородице Млекопитатељнице Јерусалимској Патријаршији.

Овај молитвени дар српске деце и народа уручен је Његовом Блаженству Патријарху јерусалимском Теофилу III. Са колико указане пажње, поштовања и љубави је овај дар примљен, говори и то што је пријем, ван свих протокола, трајао преко сат времена.

Јадовничка голгота - Свештенослужитељи Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ.

У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе - од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало је, закључно са 1991.  годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославије онемогућио је његов даљи рад и због тога је ово само дјеломични попис усмрћених у овим логорима и њиховим стратиштима. Попис садржи податке само за 10.502 жртве. Од 10.502 наведене жртве 9663 су Срби (међу којима 1014 дјеце узраста до 15 година), 762 су Јевреји (међу којима петнаесторо дјеце), 55 Хрвати, девет муслимани, осам Словенци, један Мађар, један Чех, један Рус и један Црногорац.

Сусрети: Милош Биковић са члановима СОЗ-а

Поносан сам на свој народ

Да је лични пример најуверљивије сведочанство свевремених врлина сагласни су сви, од античких мудраца преко хришћанских мисионара до разних профила старатеља над јавним добром наших дана. Носити лепоту битисања и стваралаштва достојанствено и смерно, неговати и умножавати дар на сопствену и радост шире друштвене заједнице, изазов је једнак снази постигнућа. Тирке, Мика Алас, Радмило... животи утиснути на целулоидној траци. Препознатљиви и вољени међу свим генерацијама. Сценаристичким контурама, Милош Биковић удахнуо је такмичарски дух, научничку радозналост, романтичност провинцијског интелектуалца...

Делом бића, свако од њих. И носилац Цара Константина (Филмски сусрети, Ниш 2011. год.). Истовремено, личност са снажном сопственошћу. Не ужива у свим рефлексијама популарности, али не одбија интервјуе, нити фотографисања у тржним центрима. И то је део професије, уз осмех констатује. У данима страдања, популарност је ставио у службу јавног добра. Помагао и преко друшвених мрежа позивао друге да то учине. У Руској цркви Свете Тројице у Београду сакупљао је помоћ за Ваљевску епархију, којој у његовом животу припада посебно место. Одвећ је познато, јовањски игуман архимандрит Михаило рођени му је брат. А и позиву СОЗ-а радо се одазива. Да са младим светосавцима понеку прозбори. Тако је било и овог пута, у навечерје празника Светог Аве Јустина, у парохијском дому Покровске цркве, Милош Биковић говорио је о свом искуству вере, како она прожима његову уметничку природу те добрим и лошим странама средстава масовних комуникација.

Завршна свечаност „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“ у Мостару

Посљедњим часовима наставе у суботу и завршном свечаношћу у недјељу „Просвјетина школа српског језика, историје и културе“ у Мостару, успјешно је окончала први период рада. Овај пројекат Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар покренут је крајем децембра прошле године, интензивно припреман у јануару, а спровођен од фебруара до јуна текуће године, са намјером да се у будуће одвија још учесталије и обухватније.

Епископ Игнатије: Да нам брзо дође Господ

Реч уредника

Дакле, ставили смо човека као јединку у центар постојања и учимо га дуго година, већ неколико векова, да је он сам себи довољан, учимо га да је он индивидуа, сам за себе и да му други не треба… Ако је човек сам себи довољан онда му није потребан ни Бог. Други је постао не само неважан за мој живот, већ је постао пакао за мене, то јест за моју срећу…

У години у којој Црква у Пожаревцу и Браничеву слави свој јубилеј, двадесет година архијерејске службе Његовог преосвештенства Епископа браничевског господина Игнатија, латили смо се смелог подухвата: издавања антологијског зборника беседа које смо на сабрањима имали прилику слушати од нашег архијереја. Јер ако ја за кратко време стекох према вашем епископу такву блискост, која није људска него духовна, колико више сматрам блаженима вас који сте с њиме сједињени као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем – говорио је Свети Игњатије Богоносац Ефесцима (Игњатије, Еф V, 1) – благослов да ове отачке речи свакодневно живимо у окриљу љубави владике Игнатија, произвео је код нас и осећај одговорности да оно што нам је (не по заслузи!) дато да слушамо као поуку самог Христа, а што по слабости тела (Мт 26, 41) често не разумемо и заборављамо, сакупљамо и објављујемо у зборницима попут овога који се налази пред нама. Стога, пред вама се налази друга књига у низу, у оквиру издавачке библиотеке „Наши епископи“.