Култура

"Извиискра Његошева“ Миловану Данојлићу

Књижевна награда "Извиискра Његошева“, коју додјељују Епархија будимљанско-никшићка и Компанија "Мона“, уручена је, у навечерје празника Светог Василија Острошког, у недјељу 11.маја 2014, у оквиру манифестације "Дани Светог Василија Острошког“ у Никшићу, овогодишњем добитнику академику Миловану Данојлићу.

На свечаности уприличеној поводом уручења награде "Извиискра Његошева“ сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, поздрављајући бројне уважене госте: Архиепископа петергофског г. Амвросија, ректора петроградске Духовне академије, Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, гђу Татјану Полоскову, предсједницу Међународног фонда ОКА из Москве, који је Саборном храму у Никшићу поклонио копију чудотворне иконе Пресвете Богородице Тихвинске, Ђорђа и Наду Момировић, власнике компаније Мона и суосниваче овог значајног књижевног признања, присутне чланове жирија са предсједником проф. др Јованом Делићем, као и добитника "Извиискре Његошеве“  - пјесника, приповједача, есејисту и преводиоца Милована Данојлића.

Избор побједника Евросонга 2014 - корак ка одрицању од хришћанског идентитета

Из Руске Православне Цркве су изразили узнемиреност поводом побједе представника Аустрије, трансвестита под псеудонимом Кончита Вурст, на Евросонгу 2014. „Ово је још једна карика у ланцу културне легитимизације порока у савременом свијету, покушај утврђивања нових културних норми. Процес легитимизације онога што Библија назива “мрзост“ није ништа ново. Нажалост, тенденције на правном и културном пољу иду паралелно, о чему свједочи и резултат на овом такмичењу“, казио је предсједник синодалног Информационог одјељења, г. Владимир Легојда.

Гласила прворазредне културне и историјске мисије у Црној Гори

У оквиру традицоналне културно-духовне манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ која се одвија у Никшићу, у четвртак 8.маја 2014, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, одржана је промоција часописа "Слово“ и Свевиђе“.

Добродошлицу Његовом Преосвештенству Епископубудимљанско-никшићком Јоаникије, који је присуствовао представљању поменутих часописа и публику, сабрану у Парохијском дому, поздравио је, у име Црквене општине Никшић, ђакон др Никола Маројевић.

Поводом 400-годишњице смрти Ел Грека

Поводом 400-годишњице смрти Ел Грека, најзначајнијег сликара религиозних мотива шпанског маниризма

Можда би за Ел Грека идеално важила Ничеова флоскула да „неки бивају тек постхумно рођени“. Претеча и пророк модерне, сликар, вајар и архитект Доменикос Теотокопулос, назван још и Ел Греко (1541 - 1614), рођен на Криту, а умро у шпанском граду Толеду, као један од најзначајнијих протагониста шпанског маниризма.

Његово име се данас изговара у једном даху са сликарима као што су Тицијан, Леонардо, Микеланђело. Но још у 19. веку у Шпанији није важио за „famoses pintores“, напротив, приписивана му је „manera extravagante y capriciosa“, а управник музеја „Прадо“ је његово сликарство дезавуисао као „апсурдне карикатуре“.

Соко: Награђени радови на тему „Христос васкрсе“

Редакција часописа за духовну и културну просвјету „Соко“, Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда, објавила је резултате конкурса за кратку причу на тему „Христос васкрсе“ за 2014. годину, на који је пристигло 26 радова из Србије и Републике Српске.

Солунци поново говоре!

Београдска премијера документарне драме „Солунци говоре”, рађена по тексту Антонија Ђурића, а у драматуршкој обради и режији Цисане Мурусидзе, изведена је у суботу 26. априла у 20.30 часова на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта, које је њен домаћин. Патријарх српски Иринеј је благословио представу.

Представа Солунци говоре је премијерно изведена 30. децембра 1981. на сцени Народног позоришта у Београду (сцена „Круг“ 101), али се играла и на сцени „Раша Плаовић“, као и на великој сцени Народног позоришта у Земуну. Одиграна је преко 360 пута у току две деценије колико је трајао њен позоришни живот. Карактеристично је да, и поред изузетног пријема код публике и редовно распродатих карата, средства информисања у то време нису написала ниједну реч, осим новина Православље, и то у два наврата.