Култура

Илуминирани рукопис ”Српског Псалтира” драгуљ псалтирске иконографије

У трезору одељења за рукописе, ретке аутографе, manuscripta mediaevalia, codices iconographici Баварске државне библиотеке у Минхену, налази се похрањен и раскошни рукопис „Српског пслатира“ (Der Serbische Psalter), под сигнатуром – Cod.slav. 4 Papier, 231 Blatt, Serbien – који потиче са краја 14. века, а чија је провенијенција Бенедиктински манастир Св. Емерам у Регенсбургу у Баварској.

Овај рукопис се сматра најзначајнијим примером српских средњевековних илуминација односно живописања књига. Овај пслатир је, претпоставља се, написан или за време српског кнеза Лазара, који је пао на Косовском пољу 1389. у боју са Турцима или његовог сина, деспотa Стефана Лазаревића.

Посебност овог рукописа се састоји у величенствених 148 минијарура које делимично својим форматима испуњавају читаве странице, а које су под видљивим утицајем византијске иконографије тога времена у Србији.

Шест векова Сабора у Констанцу 1414 – 1418.

Поводом овог значајног јубилеја – шест столећа сабора у Констанцу, који је целокупној европској историји дао религиозне, политичке и културне импулсе, отворена је велика јубиларна изложба названa „Große Landesausstellung 2014 in Konstanz“ у музеју у Карлсруеу у такозваном „Концилу“ (Konzilsgebäude), како се ово здање колоквијално назива.

Александар Петров: Последње Косово

 Крипта храма светог Марка, 15. маја 2014. Ни непрестана киша није омела многобројну публику да присуствује духовно-поетској вечери посвећеној књизи Александра Петрова под необичним називом Последње Косово, иначе писаној у времену када су српски народ сналазиле свакојаке невоље. Александар Петров, један од руских потомака пристиглих у Србију током октобарског преврата у Русији, одавно проноси славу српске писмености и културе, како у Европи, тако и у Америци. Чувар је идентитета руске и српске духовности где год да се нађе.

Митрополит црногорско–приморски Амфилохије: Љетопис новог косовског распећа

Оштроумни аналитичар и визионар

О 150-годишњици рођења Макса Вебера (1864-1920), родоначелника социологије религије

Напоредо са Марксом, Фројдом, Ничеом и Ајнштајном, Макс Вебер (1864-1920), социолог и филозоф културе спада у ред оних немачких мислилаца који су трајно одредили мишљење 20. века. Као ниједан други аутор, Макс Вебер је оставио дубоки траг у немачким друштвеним наукама. Он се сматра оцем социологије и родоначелником социологије религије у Немачкој. Генeрације студената се учило и данас учи дефиницијама појмова које је он трајно семантички одредио - као што су „моћ“ и „власт“ „аскеза“, „дух капитализма“.

Макс Вебер је након свог инаугуралног предавања (приступне беседе) 13. маја 1895. ступио у контакт са издавачем Паулом Зибеком, оснивачем данашњег Mohr Siebeck Verlag поставши један од његових најзначајнијих саветника. Вебер је код овог издавача објавио своје капитално (недовршено) дело „Привреда и друштво“. Велики теолошки лексикон „Религија и друштво у историји и савремености“, најзначајнија богословска енциклопедија на немачком језику, угледала је светлост дана благодарећи Веберовој изричитој препоруци. Отуда није чудо што се о овом јубилеју у новом специјалном издању објављују два највише дискутована Веберова дела „Протестантска етика и дух капитализма“ из 1905. г. као и „Привреда и друштво у историјско-критичком издању дела Макса Вебера“ Max Weber-Gesamtausgabe (MWG).

"Камена чтенија“ Ивана Негришорца

У петак 9. маја 2014, у Црквено-народном дому у Никшићу, у оквиру "Дана Светог Василија Острошког“ одржана је промоција књиге "Камена чтенија“ пјесника Ивана Негришорца, предсједника Матице српске.