Култура

Гроб Свете Јелене у цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму

У цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму у порфирном саркофагу налазе се мошти Свете Јелене, мајке цара Константина.

Flavia Iulia Helena (рођена 248./250. г. у Дрепануму, данашњем Карамурзелу, у малоазијској области Витинији, а преставила се у Господу вероватно 18. августа 330. г. у Никомидији, данашњем Измиту), названа још и Јелена Константинопољска, била је мајка цара Константина, па је називана и Августа, царица. Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских светиња - Часни крст, па се стога поштује као светитељка и у Православној и у Римокатоличкој цркви. Наша Црква слави свете цара Константина и Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару.

Нови рам за Рафаелову слику

Након веома спретног столарског резбарења, дубљења и позлаћивања, којима су претходили детаљни планови и скице, најзад је у Старој Пинакотеци у Минхену угледала светлост дана у новом раскошном раму Рафаелова слика „Sacra Familia Canigiani“, његово најважније дело из фирентинског периода његовог стварања.

Оригинални рам ове мајестетичне слике је, као и у многим случајевима код старих мајстора, изгубљена. У Фиренци су у време Ренесансе олтарске и молитвене слике биле по правилу урамљиване у украсни ткзв. „архитектурски“ рам познат још и као „табернакел-рам“. У овакав рам је била и Рафаелова слика урамљена, која је настала 1506. по налогу трговца који се звао Domenico Canigiani. Као поклон племићке фирентинске породице Медичи, ова слика је доспела 1700. у Диселдорф, да би коначно 1806. доспела у Минхен и постала један од драгог камења Старе Пинакотеке.

„Тајне сликара – Келн у средњем веку“

Слике у старом Келну су међу најзначајнијим уметничким делима средњег века, те су својом мистичном јединственошћу заслужено славне у читавом свету. И поред тога, ми сасвим мало знамо о мајсторима и уметницима који су таква ремек-дела стварали пре више од 600 година. Изузимајући Стефана Лохнера (Stefan Lochner), нисмо у стању да поуздано припишемо ни једно дело одређеном мајстору-сликару. Но, овом изложбом у угледном музеју „Валраф-Рихарц“ (Wallraf-Richartz-Museum), захваљујући ултрамодерним техничким средствима спектроскопије, јарки сноп светлости је пуним сјајем обасјао и разагнао тмину средњовековне мистичности. Специјалном изложбом „Geheimnisse der Maler – Köln im Mittelalter“ - „Тајне сликара - Келн у средњем веку“ ова чувена галерија слика - изложба је отворена од 20.9.2013 до 9.2.2014. и пружа веома занимљиве резултате до којих је, вишегодишњим истраживањима, дошао тим историчара уметности, удружен са специјалистима за питања уметничке технологије. Анализе око четрдесет средњовековних слика - насталих између 1400.г. и 1450.г. - наликовале су криминалистичким испитивањима. Напоредо са оригиналима, посетиоци могу да прате и упоређују фасцинирајуће инфра-црвене и рентгенске снимке детаља тих величанствених слика који откривају технички рафинман и арканске, тајне методе средњовековног сликарства. Ова изложба је заокружена дигиталном анимацијом, пројекцијама дидактичких филмова и екскурсима са аутентичним материјалима и техникама. Рестаураторима је пошло за руком да реконструишу олтарске композиције и да прецизније датирају њихов настанак.

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић добитник Вукове награде

Жири за доделу Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије у саставу: проф. Светислав Божић, композитор, Београд (председник), проф. Милован Витезовић, књижевник, Жарко Димић, историчар, Бора Дугић, музички уметник, Рада Ђуричин, драмска уметница, проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац, Љубивоје Ршумовић, књижевник, проф. др Дарко Танасковић, професор Универзитета, Радован Мића Трнавац, академски сликар, је по 50. пут доделио Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору.

Откривен споменик Његошу у Андрићграду

У Андрићграду, крај Вишеграда у Републици Српској, данас је, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима, откривен споменик владики и великом црногорском песнику Петру Другом Петровићу Његошу.

Споменик је открио књижевник и академик Матија Бећковић. Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици. Председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како је јавила РТ Републике Српске, уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.

Изложба у славу Његошевог генија и уметничког подвига архитекте Краснова у Етнографском музеју

У свечаним просторијама Етнографског музеја у Београду, 26. новембра, отворена је изложба ’Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов’,  посвећена 200-годишњици рођења Владике црногорског и брдског Петра II Петровића Његоша. Аутори изложбе су Драгомир Ацовић, Гордана Гордић,  Викторија Камилић и Биљана Црвенковић.

Свечаност отварања изложбе отпочела је појањем хора Краљ Петар I и поздравним речима добродошлице које је многобројним присутним представницима културног живота престонице упутио директор Етнографског музеја Мирослав Тасић.