Култура

За духовно узрастање је потребно време

Романи Светлане Велмар Јанковић овенчани су свим најпрестижнијим домаћим књижевним наградама. Романсиране историјске теме романа изведене су, осим романа „Нигдина“, из порекла и корена српске традиције и спадају у најпревођенија дела модерне српске књижевности. Каква је будућност Србије у новом миленијуму (без грађанске класе која се почела стварати у Србији четрдесетих година 19. века а потрајала је једва једно столеће, до четрдесетих година 20. века), о чему је писала у својим делима, колико су нам од користи стари обрасци у решавању нових историјски драма овог века, – за „Православље“ је говорила Светлана Велмар Јанковић, редовни члан САНУ.

Језик је историја, прича је географија

У емисији „Огледало“ емитујемо снимак са гостовања познатог писца Давида Албахарија, на Филозофском факултету у Никшићу 24. новембра 2011.

Дружење са Албахаријем, у оквиру којег је најприје одржао предавање под називом „Језик је историја, прича је географија“, уприличили су Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Амбасада Републике Србије у Црној Гори и Студијски програм за српски језик Филозофског факултета.

Ново издање Светигоре: Манастир Студеница

Част нам је да Вас обавестимо да ће у четвртак, 1. децембра 2011. године,  са почетком у 14 часова у београдском Медија центру (Теразије 3) Издавачко – информативна установа Светигора представити нову књигу у својој едицији Немањићки манастири – Манастир Студеница. 

Књигу ће представити игуман манастира Студенице архимандрит Тихон, историчар уметности проф. Аника Сковран и мр. арх. Небојша Гаџић. Водитељ програма је новинар Радија Слово Љубве Јелена Јеж.

Стална поставка копија српских фресака од данас у Фиренци

У базилици Санта Кроче у Фиренци, у простору где се налазе гробови Микеланђела и Галилеја, од данас су изложене копије српских фресака. То је прва стална поставка у овом простору која не припада италијанској уметности.

Министарство културе Србије је за израду поставке ангажовало Галерију фресака. У Фиренци ће бити изложене копије фресака Мироноснице на гробу Христовом Богородица из Благовести, Велики празници из манастира Милешева, Пастири из Рођења Христовог и Купање Христа из Рођења Христовог из манастира Сопоћани, Смрт краљице Ане Дандоло, мајке Уроша из манастира Сопоћани, Краљица Симонида и Краљ Стефан Урош II Милутин, портрети из манастира Грачаница. Како је саопштено, велика изложба "Србија, земља фресака" фирентинској публици била је представљена у априлу 2011. године, а услед великог интересовања била је продужена за месец дана. Изложба "Србија, земља фресака" представља малу антологију српског средњовековног стваралаштава, од Студенице до Каленића.

У Царичином граду пронађени Јустинијанови печати

На археолошком локалитету Царичин град, код Лесковца, пронађена су два печата цара Јустинијана (527-565).

Шеф археолошког тима на локалитету Царичин град, Вујадин Иванишевић, рекао је да су печати пронађени приликом летошњег ископавања на Акропљу, односно на месту где је било седиште Архиепископије у Царичином граду.  "Ово је велико откриће и још један доказ који упућује на закључак да је Царичин град био родно место Јустинијана, како се претпоставља у научним круговима", казао је Иванишевић. Печати су, додао је, направљени од олова и требало је време да се очисте и да се утврди да је реч баш о печатима римског императора. Иванишевић је казао да поред ова два, у Србији постоји само још један царски печат који је пронађен на локалитету Звечана. "Реч је о почетку владавине цара Мавринија који је владао од 582 до 602. нове ере. Тај печат се чува у збирци Народног музеја у Београду", нагласио је Иванишевић.

Андрић је читав континент

У Великој дворани Дома војске Србије, у присуству готово читавог интелектуалног Београда, представљена је луксузна монографија проф. др Јована Делића „Иво Андрић – мост и жртва”, коју су објавили издавачка кућа „Православна реч” из Новог Сада и Музеј града Београда, двојезично на српском и енглеском (превод Ангелине Чанковић Поповић).