Култура

88 година од упокојења пјесника Алексе Шантића

Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Градски одбор Мостар, у четвртак, 02. фебруара на достајанствен ће начин обиљежити 88 година од упокојења пјесника Алексе Шантића. Дан сјећања на великог пјесника почиње у 11 часова када је планирана посјета Шантићевом гробу (у новом православном гробљу, у Бјелушинима). Одмах посије тога, у 12 часова, у гостопримници код Старе цркве одржаће се конференција за штампу. На конференцији ће челни људи Просвјете представити новоусвојени Правилник “Шантићевих вечери поезије”, одлуку о додјељивању “Шантићеве награде”, која ће бити додијељена на овогодишњој манифестацији “Шантићеве вечери поезије”, те информисати медије о расписивању конкурса за “ Шантићеву награду”.

Средњовековни споменици приоритет

Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва, за 2012. годину најављује завршетак радова на обнови Студенице, Хиландара, Манасије и Смедеревске тврђаве. Ти пројекти су од кључне важности и директно утичу на отварање радних места, стварају одрживи развој и презентују Србију у области у којој је цењена, а то је културни туризам - једина област која уредно из године у годину доноси све више прихода, рекао је министар.

Подни мозаици у Цркви Христовог рођења у Витлејему и у ранохришћанском објекту у Скеланима - истоветни

Мало погранично место Скелани на левој обали Дрине у општини Сребреница, у Републици Српској, опет је центру пажње археолога и историчара. Историјско благо сматрано заувек изгубљеним, након више од стотину година поново је на светлости дана. Реч је о открићу да су подни мозаици у Цркви Христовог рођења у Витлејему и у ранохришћанском објекту у Скеланима - истоветни. „Приликом недавне студијске посете Израелу и Палестини уверио сам се да су древни градитељи Цркве Христовог рођења у израелском Витлејему учествовали и у изградњи сличног ранохришћанског објекта у Скеланима”, рекао је в.д. директора Археолошког музеја „Римски муниципијум” у Скеланима Драгић Глишић. Он је подсетио да је професор историје из Бајине Баште Владимир Ђурић шездесетих година прошлог века први открио римске мозаике.

Енциклопедија Крушевца и околине

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида у Епархијском центру при Цркви Свети Ђорђе у Крушевцу на дан Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра, одржана је промоција Енциклопедије Крушевца и околине мр Слободана Симоновића.

Фототипско издање Повеље краља Милутина манастиру Бањска

Први пут у интегралном фототипском издању објављена је повеља настала пре седам векова. Ђорђе Трифуновић: Писана је најлепшим српским писмом из 14 века

Први пут у интегралном фототипском издању објављена је “Повеља краља Милутина манастиру Бањска”, настала пре седам векова. Заједничко издање Музеја у Приштини, Центра за очување наслеђа Косова и Метохије и “Службеног гласника” рађено је на основу дигиталне верзије изворног преписа који је у облику књиге откривен у цариградском Старом сарају, а данас се чува у истанбулском Музеју Топкапи.

На промоцији у уторак, приређивач др Ђорђе Трифуновић подсетио је да је један од најзначајнијих писаних споменика српске културе, рукописни свитак Светостефанске хрисовуље, први пут рашчитан крајем 19. века, а потом штампан у два издања у Београду и Бечу.

Ризница векова српске историје

Само градови и народи који имају богату историју имају душу. Ако је негде, на једном месту, сачувана душа српског народа, а његова бурна и тешка историја заустављена у времену, онда је то, без сумње, Музеј Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима.

Уз Музеј у Патријаршијском двору у Београду, то је најбогатија збирка српског духовног блага, древних црквених рукописа и предмета од 15. века до данас.