Култура

Заборављени српски „Јад Вашем”

Музеј жртава геноцида нема просторију за сталну поставку. - Једина државна институција која прикупља податке о страдалима у ратовима деведесетих

Меморијални центар „Јад Вашем" у Јерусалиму најпознатији је музеј који чува успомену на жртве геноцида, односно холокауста. Ова институција има снажну подршку Израела, у њој раде стотине запослених и исто толико волонтера широм света који су прикупили податке о око четири милиона Јевреја страдалих током Другог светског рата од укупно шест милиона жртава.

Његов српски пандан - Музеј жртава геноцида нема такву подршку, ни државе, па ни домаће јавности. Стотине Београђана свакодневно пролази поред велике зграде у којој је смештен Музеј историје Југославије на Тргу Николе Пашића 11, али ретко ко од њих зна да је у истој згради на трећем спрату смештен и музеј основан 1992. године који чува сећање на жртве страдања у Другом светском рату, као и у ратовима од 1991. до 1999. Не постоји чак ни табла на улазу у зграду која би случајног или намерног пролазника упутила на Музеј жртава геноцида у којем се чува сећање на ратне злочине, невине жртве, масовне гробнице -оно што никада не би смело да буде заборављено.

Баваниште - Дани ћирилице

У Баваништу су, уз Божју помоћ, од 23. до 25. маја одржани, седми по реду, ''Дани ћирилице''. Намера организатора је да окупи што већи број деце у циљу чувања српске културне баштине, обичаја и православне вере. Окосницу манифестације чини конкурс за најуспешнији литерарни рад, најлепши краснопис, калиграфски рад, вез и рељеф. Тема за литерарни рад је била ''Зашто пишем ћирилицом'', а за ликовне радове ''Доброта''.

Тврђаве на Дунаву

Ове монументалне творевине сматрају се најзначајнијим европским споменицима војне архитектуре

„Тврђаве на Дунаву" је још један пројекат коришћења богатог културног наслеђа Србије као ресурса одрживог развоја туризма и важан сегмент културног коридора југоисточне Европе. Покренуло га је Министарство културе у сарадњи са Министарством економије и Туристичком организацијом Србије.

Тврђаве су у прошлости биле најзначајнији војни објекти који су обезбеђивали одбрану, сигурност становништва, али и доприносили политичкој и војној доминацији на овом стратешки веома важном подручју.

Земаљско је замалена царство, а небеско увек и до века

Мирослав Лазовић је професор Универзитета у Београду на Одсеку за зидно сликарство, носилац ордена Светог Саве, аутор бројних радова и педагог. Дуго година се бави сакралном уметношћу. У огромни атеље испод Панчевачког моста улазимо са Драганом Петровићем, његовим пријатељем, и питамо у чему га православно сликарство надахњује за велику уметност.

- За велику уметност потребна је велика надрационалност која је и основа духовне и уметничке инспирације. Велики део историје уметности испуњен је хришћанским мотивима. За мене бити човек значи бити хришћанин, каже Мирослав Лазовић.

Уметничка креација – продужетак

Мр Драган Петровић, дуборезац, магистрирао је на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду. Његов научни рад је био посвећен природи материјала. Дрво ће бити материјал који ће касније усавршити. Попут дуборесца Тилмана Рименшнајдера уткиваће непролазну лепоту у безобличну материју.

Бројна су места у којима су уметничка дела овог талентованог човека. Петровић је радио дуборез на Светој Гори у Испосници светог Саве, у Кареји. У Србији је радио цркве у београдским насељима Медаковић, Бежанијска Коса, Сремчица, Баново Брдо. Затим у Пиносави, Белушићу, Заклопачи, Котржи код Гуче... Кустуричин Дрвенград на Мокрој Гори украшен је бројним његовим радовима. Познати су Петровићеви дуборези у храмовима широм Републике Српске и Црне Горе, a најпознатији међу њима јесте иконостас у етно селу Станишићи код Бијељине. Радио је и у САД, Канади, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Холандији и Шведској. У Немачкој се издвајају дуборези у храмовима у Диселдорфу, Нинбергу, Аугзбургу, Берлину... У Америци је радио иконостасе у седам савезних држава, у градовима Butte, Fresno, Clearwater, Cudahy, Detroit, Portland, Chicago, Sacramento.

Народна библиотека део светске дигиталне библиотеке

Директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић потписао је у Вашингтону споразум са Конгресном библиотеком на основу кога се библиотека у Београду придружује светској дигиталној библиотеци, пројекту који су зачели Унеско и Конгресна библиотека.