Наука

Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Годишњи скуп, под називом „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, одржава по трећи пут, и то у Требињу, од 4. – 6. фебруара 2016. године.

Свети Атанасије Велики, Aрхиепископ александријски

Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго“, 373. године.

Отворена Библиотека Епархије зворничко-тузланске

Ускоро заврштетак радова на згради Епархијског музеја

У уторак, 26. јануара 2016. године, у Епископској резиденцији у Бијељини свечано је отворена Библиотека Епархије зворничко-тузланске. Тим поводом Библиотеку је благословио и освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, уз саслужење протођакона Славољуба Милошевића и појање хора свештеника Епархије зворничко-тузланске.

Владика славонски Јован одржао предавање у Зајечару

Предавање Епископа пакрачко – славонског г. Јована на тему „Јарусалим и Јасеновац“ одржано је у суботу 23. јануара 2016. године у Зајечару. У Великој сали Музичке школе „Стеван Мокрањац“ предавању је присуствовао Преосвећени владика тимочки г. Иларион који је поздравио драгог госта и са великом пажњом слушао и постављао питања на ову увек актуелну тему страдања два народа у Другом светском рату.

Светосавска трибина у Степању

У недељу, 24. јануара 2016. године, у Степању (парохија бајевачка), у част надолазећем празнику Светог Саве одржана је Светосавска трибина. Окупљање овакве врсте је прво у овој парохији у последњих неколико година, а ова трибина је прва у низу предстојећих у епархији поводом Савиндана. У присуству архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића, свештеника из Ваљева и Лајковца, вероучитеља, књижевника и верног народа, а на иницијативу пароха храма Преноса моштију Светог Николаја у Степању, протонамесника Зорана Марковића, уприличена је ова свечаност. Трибину под називом "Свети Сава у народним причама и веровањима", одржала је Неда Несторовић, дипломирани теолог.

Свете Салома и Перожавра – списатељке житија св. Нине Грузијске

Свете Салома и Перожавра из Сивније биле су помоћнице и најприсније сапутнице св. Нине, Просветитељке Грузије. Лично је их св. Нина обратила у хришћанску веру. 

Салома је била супруга Ревија, сина краља Миријана, а Перожавра је била удана за владара области Картли. Обе су тако  биле краљице и послуживале су св. Нини, а при том су задржале свој владарски положај. Света Нина их је учила како да се моле, и оне су редовно постиле и чиниле добра дела.  Због свог владарског статуса и богатства, њих две су могле увелико помагати св. Нини при проповедању хришћанске вере.

После обраћења у веру области Картли, на предлопг св. Нине а по налогу краља Миријана, света Салома је подигла крст у Уџарми у области Какети.