Наука

Свечано отварање Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“

У четвртак, 4. фебруара 2016. године, у сали Културног центра у Требињу свечано је отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“.

Том приликом, испред организатора скупа, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, бројној публици поздравним ријечима најприје се обратио Андреј Јефтић, између осталог рекавши: „Ове године, имамо прилику да угостимо више од 20 угледних епископа, професора, стручњака и јавних дјелатника различитих академских биографија и различитих професија.Овај скуп је од самог почетка замишљен као мјесто сусрета различитих професија, нација, религија и конфесија, али и још важније као мјесто дијалога. Дијалог не доприноси само бољем разумијевању других и изградњи толеранције, како се то уобичајено говори, већ нам омогућава да нешто научимо. Једни о другима, сами о себи, и заједно нешто о свијету и времену у коме заједно живимо. Усуђујем се рећи да је прошло вријеме када је првобитни задатак теологије у односу на друге науке био да их руководи и подучава. Данас је, сматрам, ствар обрнута: теологија је у обавези да ослушкује друге науке и да се од њих учи. То не значи да теологија више нема шта да каже свијету у коме живимо. Напротив. Ријеч Божија је непролазна и њена мудрост остаје довијека. Међутим, ова Ријеч може да одјекне једино у ушима слушалаца који осјећају да и сами бивају саслушани.“

Епископ нишки Јован: Суочење Цркве са светом – сведочење као метод Цркве

Комплексна, полиморфна и флуидна проблематика („пост­хришћанске“) савремености упућује Цркви – саборном Телу Христовом и нама Хришћанима, боголиким личностима које су словесни удови тога Тела, изазов без преседана[1] у досадашњој историји Хришћанства, који не само да не смемо него, чак, и да хоћемо, не можемо игнорисати, превиђати или потискивати. На тај драматични изазов морамо пружити живи и стваралачки хришћански одговор ‒ лично-саборно сведочење садашњег црквеног поколења, одговор артикулисан на основу саборног предањског искуства Цркве и личнога опита вере као нашег делатног укључења у то саборно искуство, уколико желимо да испунимо заповест Христову - да будемо со земљи и светлост свету (Мт. 5, 13; 14), да заиста будемо Хришћани.

Прекорачене границе Генетске манипулације на људским ембрионима су ”убиство људског живота”

Као ”етичко-правно разбијање табуа” критички је означио бискуп Герхард Фирст из Ротенбурга-Штутгарта спорну експерименталну праксу којој је недавно прибегао тим британских научника са намером да убудуће мења наследну структуру људских ембриона.

Питер Берк: ”Експлозија знања. Од енциклопедије до википедије”

У епоси википедије знање је свуда и свакog часa доступно. Какве менталне последице то има за човека? Тим питањем се бави енглески историчар Питер Берк (рођен 1937.г.) у својој новој књизи - Peter Burke: Die Explosion des Wissens. Von der Encyclopédie bis Wikipedia. Verlag Klaus Wagenbach, Berlin  2014. - и долази до критичног закључка.

Излагање тече ефикасном реторичком структуром. Прва четири поглавља са ентузијазмом описују стадијуме метаисторијски мишљеног и идеално-типичног обликовања знања: сакупљање, анализу, ширење и примену. Сакупљање налази свој најизраженији амблем у препуним утробама експедиционих бродова у 18. веку. Након сакупљања следи анализа, вредновање пронађеног. Берк нуди многе примере: Линеову класификацију, линеарно-Б-дешифровање, палеонтолошку реконструкцију, доказе о фалсификату певања у Осијану, прецизна датирања путем геохронометрије. Акт сваког приписивања је израз потребе за рационалним поретком. На свом путу кроз Латинску Америку (1799-1804) Александер фон Хумболт је носио око четрдесет инструмената за мерење, између осталог, и један Cyanometer, апарат за мерење плаветнила неба.

Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Годишњи скуп, под називом „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, прерастајући у традиционално годишње интерактивно окупљање теолога и научника из многих других научних области и сфера јавног живота, уз присуство широког аудиторијума, одржава се у Требињу по трећи пут.

У периоду од 4. до 6. фебруара 2016. године, овај скуп наставља да истрајава у тежњи ка сагледавању односа, како унутар самог богословља и живота Цркве, тако и теологије и Цркве у јавном животу, то јест, сагледавајући њихов однос са другим наукама, сферама живота и интересовањима савременог човјека. С тим у вези, попримајући већ препознатљиве и јасне обрисе времена и мјеста за продуктиван дијалог, уз учешће мноштва научника и јавних дјелатника, сучељавајући теистичка, интертеистичка и атеистичких одређења, трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“ омогућава дискусије у оквиру, до сада у великој мјери, профилисаних тема.

Гледиште Руске православне цркве по еколошким питањима

(примљено на заседању Светог архијерејског сабора 4. фебруара 2013)

Сав људски род сноси одговорност за стање Богом створене природе. С обзиром на пораст броја становника на нашој планети, коришћење природних добара и загађење чобвекове средине поебно изразито постављају питање о потреби солидарних подухвата свих народа на очувању разноврсности живота, на разумној употреби ових добара (ресурса) и спречавању еколошких катастрофа изазваних човековим радњама.