Наука
Нови ректор Московске духовне академије
26. Август 2020 - 13:16Одлуком Свештеног Синода Московске Патријаршије од 25. августа 2020. године досадашњи ректор Московске духовне академије Епископ звенигородски Питирим је разрешен те дужност и постављен за Епископа скопинског и шацког. За новог ректора Московске духовне академије постављен је досадашњи Епископ скопински и шацки Теодорит, носиће звање Епископа звенигородског, а биће и викарни архијереј Московског патријарха.
Свети изданци владарске породице
12. Август 2020 - 9:23Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића. Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.
Умро врхунски преводилац Талмуда Штајнзалц
10. Август 2020 - 13:28Рабин Адин Штајнзалц, познат по изванредном преводу Вавилонског Талмуда, умро је 7. августа 2020. године у 83. години живота од компликација од упале плућа. По свом огромном знању Штајнзалц је био „геније Торе и човек изванредног духа“, рекао је премијер Бењамин Нетањаху у похвалу рабина. Председник Рувен Ривлин је назвао Штајнзалца човеком који је „великом духовном храброшћу, широким знањем и дубоким мислима“ донео Талмуд израелском народу на „јасном и приступачном хебрејском и енглеском језику". Талмуд је једно од централних дела јудаизма. Садржи коментаре и практична упутства о томе како провести у живот најважније верске заповести и забране јудаизма у свакодневном животу.
Света Софија у Цариграду кроз историју
27. Јул 2020 - 13:13Храм Свете Софије постао је кулминациони архитектонски тренутак и на њему се одразило стање у Византији у VI веку. Од тог тренутка, име Свете Софије нераскидиво је повезано са судбином Источног Римског царства, све до његове пропасти средином XV века. Константинопољска Света Софија – смелост њених димензија, хармонија делова, чврстина и, упоредо с тим, необична лакоћа, а такође и огромна, плитка купола, очигледно показују високе домете старе византијске уметности која је раскошну спољашњост и истанчану духовност објединила у јединстваени уметнички систем – строго канонски, проникнут духом свечаног и тајанственог церемонијала. Духовно блаженство и савршенство небеског света одражавали су се у сјају и свечаном карактеру, у злату и мермеру, у живописности и блистању. Упоредо с тим, та раскош и свечани карактер изузетно су одговарали укусу богатог двора, који је био велики познавалац уметности.
Заједнички пројекти Архива Српске Православне Цркве и Педагошког музеја из Београда
23. Јул 2020 - 10:31У историји српског народа значајно место заузимају просветни капацитети црквених институција, епархија, манастира и црквених општина.
Полазећи од те чињенице Архив Српске Православне Цркве и Педагошки музеј у Београду приступили су додатној заштити културног наслеђа, тј. архивске грађе која сведочи о историји српске просвете.
Беч: Прва књига о исламској религијској педагогици
16. Јул 2020 - 12:42Прва дисертација о исламском верском образовању на Бечком универзитету сада је објављена као књига. Под насловом „Тражење и проналажење властитог пута. Интерпретациони обрасци религије и религиозности код жена турског порекла са универзитетском дипломом у Бечу“, ауторка Суле Дурсун бави се размимоилажењем између јавног дискурса и стварне ситуације младих муслиманки у погледу о образовању. Дурсун, која је учитељица исламске религије у Бечу, написала је емпиријску студију у којој је, између осталог, професор емеритус за католичко верско образовање на Бечком универзитету, проф. Марин Јегле, деловао је као стручњак. Свезак је објављен у серији "Религија и образовање" бечког "Удружења пријатеља верске културе".