Наука

Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату

Дана 18. јуна 2020. године у просторијама Свеправославног центра "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" успешно је одбрањен диломски рад кандидата Епархије врањске г. Ненада Бојкова на тему Христологија Јустина (Поповића) у контексту светоотачког богословља.

Пријемни испит на Богословском факултету Универзитета у Београду

Пријемни испит на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће одржан 30. јуна 2020. године, подсетио је у разговору за Радио Слово љубве декан те високошколске установе јереј Зоран Ранковић. Предаја докумената за пријемни испит је од 24. до 26. јуна.

Декан је говорио о статусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду и представио будућим студентима богословско-катихетски и богословско-пастирски смер. Разговор са деканом Православног богословског факултета јерејем Зораном Ранковићем можете чути у целини на линку.

Свети мученици пивски, велички и горњеполимски

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном засједању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог Епархије будимљанско-никшићке на челу са Његовим Преосвештенством Епископом г. Јоаникијем, у диптих Светих уврстио Свете мученике пивске, величке и горњеполимске.

Свето писмо у време настанка Новога завета

У „новозаветном добу“ постојао је Стари завет, док је  Нови завет био у процесау настанка. Уколико се вратимо у старозаветно време, нашли бисмо се  без Библије у правом смислу речи, те бисмо имали књигу у процесу развоја, која није у стању да изврши утицај на било шта ван ње. У познијим временима Библија је постала заокружена и потпуна јединица, вршећи утицај као завршено дело ауторитативне књижевности.  Међутим, у новозаветном добу можемо, с једне стране, пратити почетке новозаветних књига у неписаним традицијама које су им претходиле, а с друге, пратити утицај већ заокруженог Старога завета. Из тог разлога морамо објединити ове две теме и проучавати начин на који је Стари завет утицао на развој новозаветне традиције и књижевности.

Освећење – троносање храма (први део)

Хришћански храм као богослужбена грађевина јесте место (простор) у којем се хришћани окупљају ради саборне молитве, слављења Бога и заједничког приношења бескрвне жртве. Због тога је у Светом Писму за храм уобичајен назив Дом Божји и Дом молитве, истакли смо у деведесет и петом издању емисије Светотајинско богословље. У оквиру новог издања емисије о светим Тајнама наше Цркве говорили смо о деловима и символици храма, као увид у тему освећења – троносања храма.

Епископ Лукијан: Цртице из раног периода Будимске епархије

Хришћанство је на простор Паноније дошло већ у I веку мисионарењем Светих Андроника и Јуније, сродника апостола Павла, крајем I и почетком II века. (види Рим. 16, 7). Има много археолошких налаза који сведоче о ширењу хришћанства на овом простору, како из времена пре Миланског едикта, тако још више и из каснијег времена. Панонија је, по временом установљеном црквеном устројству, била у оквиру источне Цркве, односно Цариградске патријаршије. Словени су живели у Панонији, дошавши из пра-постојбине, већ крајем V и почетком VI века. Дошли су заједно са Аварима, а основали су своје кнежевине: Моравску и Доњу Панонију. Године 796. Пипин Мали је поразио државу Авара у Панонији и та територијa је постала део Франачке краљевине. У црквеном погледу краљ Пипин је Панонију (десну обалу Дунава) изузео од Цариграда и предао у јурисдикцију Рима, мада Црква у то време није била подељена.