Наука

Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија

Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.

У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

ДЕО ПРВИ

Увод

Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.

Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа

У великом амфитеатру на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 27. маја 2021. године, представљене су две књиге-каталогâ: Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког у Епархији шумадијској и Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа.

Нови доктор богословских наука

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 13. маја 2021. године, асистент Данило Михајловић одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Рецепција Старог Завета у аскетској литератури ране Цркве у Египту“ пред комисијом коју су чинили проф. др Владан Таталовић, ванредни професор Новог Завета и председник комисије; проф. др Владислав Топаловић, ванредни професор Старог Завета и декан Православног богословског факултета у Фочи; и доцент др Ненад Божовић, шеф Kатедре за Стари Завет.

Вечна радост: Христос васкрсе!

Издавачка установа Московске Патријаршије објавила је нову књигу за децу Елизабете Давидове „Вечна радост: Христос васкрсе!“. Књига је посвећена Васкршњем празнику. Мали читалац ће у њему пронаћи одговоре на многа питања: како се припремити за Светло Васкрсење Христово и који догађај славимо на Васкрс и зашто је Васкрс најважнији и најдуговечнији црквени празник. Књига такође садржи песме руских песника о Васкрсењу Христовом и објашњења главних јеванђелских догађаја пре и после Васкрсења. Књига је живописно дизајнирао уметник Дмитрије Бикашов.

Из архиве Гласника

Патријарх српски Варнава одликовао правом ношења црвеног појаса свештенство Угриноваца, Сурчина, Добановаца, Лаћарка и Чалме, стоји у чланку који је објавио Гласник - Службени лист Српске Православне Патријаршије бр. 37 од 3. децембра  (20.) новембра 1932. године у својој XIII години излажења:

Службени део - Архиепископија београдско-Карловачка: Ценећи и уважавајући дугогодишњи рад у Винограду Господњем, нашли смо се побуђеним да, у знак Нашега признања одликујемо правом ношења црвеног појаса: јереја Нестора Личинића, пароха у Угриновцима; јереја Теодора Бајића, пароха у Сурчину; јереја Душана Величковића, пароха у Добановцима; јереја Милорада Вукајловића, пароха у Лаћарку; јереја Милутина Чупића, пароха у Чалми, са надом да ће им ово одликовање дати подстрека, да са још већом ревношћу делају у Винограду Господњем на опште добро наше Свете Православне Цркве и нашега народа. Дано у Нашој Резиденцији Првопрестолном Граду Београду на дан 11/24. новембра 1932. године, АЕПБр. 4032 и 4347. А. Е. и Патријарх српски Варнава с.р.