Наука

Патријарх Порфирије на скупу о стратегији образовања у САНУ

Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.

Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:

Патријарх Порфирије: Смисао постојања остварујмо у троуглу: Бог – ближњи – ја

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 14. септембра 2021. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу рад Седмог међународног симпосиона Новомученици: Полиперспектива VII, који заједнички организују Епархија славонска и Музеј жртава геноцида.

Отварајући симпосион, предстојатељ Српске Православне Цркве је говорио о обожењу као смислу људског постојања и нагласио: -Када смо тога свесни можемо да поштујемо капацитете које смо од Бога добили и да истовремено читавим својим бићем препознајемо другог човека, другу икону Божју, као свога брата и да смисао свог постојања остварујемо управо у том троуглу: Бог – други човек или ближњи – ја.

Канонска јурисдикција Српске Православне Цркве у Мађарској

Цариградска Патријаршија заснива своје право мешања у опште црквене послове у Мађарској „на историјским и канонским разлозима”. Историјска теза Цариградске Патријаршије је у следећем:

Хришћанство је дошло у Мађарску средином X века из Цариграда. Цариград је дао црквену организацију. Према томе, ако постоји црква којој приличи титула Мајке Цркве то је Цариградска, која је родила у Христу Цркву у Мађарској. Српска Црква тада још увек није била организована, да је могла имати мисију. Касније је био велики прелаз у Угарску и тај је догађај допринео, да се Православна Црква у Угарској боље утврди и шта више да се организује у Митрополију Карловачку  која је добила широку аутономију од Пећког Патријарха и развије до тог степена да се прећутно сматра као аутокефална. У Мађарској је после Првог светског рата остао део Православне цркве, иако умањен, али се та црква повратила у свој првобитни положај пре оснивања Карловачке Митрополије и пре прелаза Срба у Угарску, па се према томе Цариградска Црква јавља као надлежна, која треба да се матерински интересује опште црквене послове у Мађарској.

Други уписни рок на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

-Велика је заинтересованост студената за упис на Православни богословски факултет Универзитета у Београду. У јунском пријемном року је попуњено свих 150 буџетских места, истакао је декан највише образовне институције Српске Православне Цркве протојереј др Зоран Ранковић и најавио да ће други уписни рок бити почетком септембра, предаја документа 2. и 3, а пријемни испит 6. септембра 2021. године.

Декан је подсетио да на Факултету постоје два смера: богословско-катихетски и богословско-пастирски, као и да Факзлтет поред богослова може уписати свако ко је завршио четворогодишњу средњу школу. У разговору за Радио Слово љубве декан је говорио и о неимарским радовима на здању факултетског храма Светог Јована Богослова и Светога Саве, где напредују зидарски послови, као и осликавање фрескописа. Емисија Слово у којој је декан др Ранковић гостовао налази се овде.

Вера и мисао у вртлогу времена

Промоција књиге Вера и мисао у вртлогу времена: међународни зборник радова у част митрополита Амфилохија (Радовића) и епископа Атанасија (Јевтића) требињској, херцеговачкој и уопште публици заинтересованој за личности и дела тих архијереја Цркве биће приређена у требињском Саборном храму у недељу, 8. августа 2021. године, од 20 часова. 

Током представљања зборника говориће: изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Епископ диселдорфски и немачки др Григорије, др Микоња Кнежевић и др Андреј Јефтић. Приређивачи новообјављене књиге, у којој се по први пут анализирају и критички вреднују неки аспекти мисли и дела митрополита Амфилогија и епископа Атанасија, јесу: Андреј Јефтић, Микоња Кнежевић, Раде Кисић.

Православни Балкан у 13. и 14. веку

Поводом јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, у организацији Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски и Филозофског факултета Универзитета у Београду, под покровитељством Православне епархије врањске и Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, дана 15. јула 2021. године, отворена је Летња школа Ми смо деца неба у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, са темом Православни Балкан у 13. и 14. веку.