Наука

In memoriam: Проф. Љубинко Видаковић

Добри људи морају умрети, али смрт не може убити њихова имена.

Последњег дана месеца новембра 2020. године упокојио се у Господу дугогодишњи професор Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи честити Љубинко Видаковић. Умро је тихо као што је и живео. Иако је умро тихо, у кругу своје породице и у пристојном броју година живота, његова смрт је болно одјекнула код свих оних који су га познавали.

Онлајн научни скуп: Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета - духовни и теолошки оквири и тумачења

Услед неповољне епидемиолошке ситуације и прописаних мера безбедности, 1. и 2. децембра 2020. године, научни скуп „Црква и политика:  сусрет, сукоб и дијалог идентитета -  духовни и теолошки оквири и тумачења”, одржаће се онлајн.

Скуп је настао у оквиру научноистраживачке пројектне теме Матице српске „Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије – од краја XVII до почетка XX века” и пројекта КАС-а „Теологија и модерно друштво: о неопходности међурелигијског дијалога”. Скуп можете пратити преко следећих линкова:

• Први дан (у 9 сати): https://us02web.zoom.us/j/86833395470?pwd=VzFsYjBhekptdXJ6bDdwTG9Tc2MzQT09
• Други дан (у 9 сати): https://us02web.zoom.us/j/88971878934?pwd=SUgvODJYYkhtaWFwR1ZvVERKekROQT09

Програм Скупа налази се у прилогу. Скуп је подржан од стране Фондације Конрад и Градске управе за културу Града Новог Сада.

Извор: Матица српска

Непосустале дебате о еутаназији

Турновски: ”Активна помоћ на самрти није чин самилости”

Бечки викарни бискуп Стефан Турновски настоји на изричитој примени сада важећег закона о забрани помоћи на самрти. Поборници скидања забране са асистенције при суициду, тј. активној помоћи на самрти - о чему сада дебатују судије Уставног суда Аустрије – заправо ”унакарађују појам самилости” када аргументују ”правом на слободну вољу”, тврди Турновски.  ”Самилост показује неко ко се за добро другога залаже, а не онај ко на смрти другога зарађује”, вели викарни бискуп у једном прилогу за Niederösterreichische Nachrichten, у прошлу среду. Проблематичним види Турновски комерцијализацију те области, уместо ”сусрета са пажњом, близином и временом”. У ово последње би друштво требало да појачано инвестира.

Епископ шабачко-ваљевски др Симеон Станковић (1886-1960)

Бистра душа у смутним временима

„Као Ваш, промислом Божјим одређени архипастир, апелујем на све Вас као на своју духовну паству и молим Вас да увек, у свакој прилици, видно исказујете своју љубав и оданост према нашој Светој Православној Цркви која, можемо слободно рећи, једина у пуној и идеалној чистоти чува и проповеда божанску и за све људе спасоносну науку Христа Спаситеља. Угледајте се на многе светле и похвалне  примере славних предака, који су живот давали за Православље и Српство…“

Епископ Антоније на презентацији о „Теоестетици“

У просторијама Мултимедијалног центра Руског православног универзитета одржана је 12. новембра 2020. интернет презентација јединственог пројекта „Теоестетика“; овај Универзитет је прва независна организације у Русији која је подржала научна истраживања у области богословља и сродних дисциплина.

Стефан Авакумовић: Сентандрејац и Епископ темишварски

Породица Авакумовић потиче из Коморана, где се некада налазила значајна српска колонија у којој су живеле познате српске породице. Породица Авакумовић се преселила из Коморана у српску варош Сентандреју. У овом граду је око 1756. године рођен Стефан Авакумовић. Отац му је био сентандрејски биров, а брат му Павле, епископ у Араду (1786-1815).

Стефан пошто је завршио гимназију бавио се хуманистиком и правом а затим је постао и канцелиста краљевске курије. Богословско образовање стекао је код архимандрита Јована (Рајића), најјачег богослова тога времена у целој Карловачкој митрополији. Митрополит Мојсије (Путник) примио га је у свој двор, рукоположио га у ђаконски, презвитерски чин а потом и произвео у чин протосинђела. Када је 24. јуна 1789. године замонашен у манастиру Гргетегу од архимандрита ковиљског Јована (Рајића) митрополит га је на Петровдан исте године одликовао чином архимандрита. Изабран је за епископа горњокарловачког и хиротонисан од митрополита Стефана (Стратимировића) 21. марта 1798. године.