Вести из епархија

Парастос Светој Царској породици Романов

На празник Светог цара Николаја Романова у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, чији већи ктитори су царска породица Романов и Свети Синод Руске Цркве, служена Света Литургија и парастос свим приложницима

НикшићНа дан када Православна Црква обиљежава Светог цара Николаја Романова Свету Литургију у Саборном храму Светог Василија острошког служило је свештенство архијерејског намјесништва никшићког: протојереји Марко Ђурковић и Драган Крушић и јереји Василије Брборић и Данило Зиројевић, уз појање пјевнице Саборног храма. Обављен је парастос члановима царске породице Романов: цару Николају, царици Александри и њиховој дјеци: Алексеју, Олги, Марији, Татјани и Анастасији, који су мученички страдали од безбожника у ноћи између 17. и 18. јула 1918.г. Парастос је извршен и за друге приложнике и добротворе овог светог храма, на првом мјесту краљу Николи и краљици Милени, чијом заслугом је град Никшић, након ратова за ослобођење од Турака, добио овакво црквено здање које се љепотом и велелепношћу упоређује са великим задужбинама Немањића. Градњу цркве 1895. - 1900.г., по пројекту познатог архитекте Преображенског, финансирао је Свети Синод Руске Православне Цркве и Свети цар Николај други Романов.

Храмовна слава у Брези

БрезаЊегово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај је у понедељак, 21. јула 2008. године, на Прокоповдан, у храму Светог великомученика Прокопија у Брези, служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење четири свештеника и ђакона Митрополије дабробосанске. Митрополит Николај је током Литургије у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Бојана Зекића из Пала.

Прва Архијерејска Литургија у Церовцу

ДесимировацЦрквена општина Десимировац дочекала је свога архијереја Његово Преосвештенство епископа шумадијског Г. Јована , који је учинио канонску посету овој црквеној општини 19. и 20. јула 2008. године служивши Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Церовцу и у цркви Свете Недеље у Десимиривцу. Ове две цркве на видљив начин сведоче да у овим селима живе православни Срби и добри верници јер су поред самога пута исписали име Божије подигнувши ове две светиње.

Прослава Светог Прокопија у Рајевом Селу

Рајево СелоЖупања, Бошњаци, Посавски Подгајци... и ево нас напокон у Рајевом Селу. Као слепа улица, село уз саму леву обалу, смештено у завијутку Саве, крајња је тачка Хрватске према БиХ. Како је настало име овога села? Постоји народно предање по којој су пребези из Босне, "раја", стигли овде и основали Рајино, односно Рајево Село. Лепа прича, премда непроверена, но можда је онај ко је те досељенике на обалу Саве пред њима стварно ускликнуо: Овде ћу направити рај од села! И ето нам Рајева Села. И док нам се историја чини мало магловитом и нестварном, садашњост је врло јасна и стварна - данас у Рајевом Селу живи 1.407 становника, а њих трећина су Православни Срби и старија генерација. Дакле, имамо једно старо село. Већина мештана релативно је ниског образовног статуса, а ни економски им просперитет није баш нешто посебно. Мање од 50 посто становника остварује право на пензију, а чак 22 посто нема никаквих редовних прихода. То је сурова чињеница. А некад није било тако. Рајево Село, које је предњачило у односу на осталих девет села Цвелферије, данас је на самом зачељу. Још увек чекају водоводну мрежу, коју имају сва села дреновачке општине, па су по том питању Рајевчани с правом незадовољни. И јавна расвета тек је деломично у функцији. Остала села дреновачке општине добила су чак и мртвачнице, а рајевачка је, кажу им у Општини, у плану.

Прослављена слава у манастиру Бошњану

Манастир БошњанеУ понедељак 21. јула 2008. године, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Прокопија и моли му се као заступнику свих нас пред лицем Божијим, манастир Светог Луке у Бошњану је прославио свог патрона. По већ устаљеном обичају литургијско сабрање је предводио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз салужење 19 свештеника и ђакона. Присуством бројног верног народа овог из шумадијске, жичке и нишке епархије, ово сабрање се из године у годину увећава и прераста у ону истинску кинонију (заједницу) Тела и Крви Христове, где се и пројављује Тајна Цркве и где обитава Живи Бог, преко Свога Сина Господа Исуса Христа.