Вести из епархија
Парастос Светој Царској породици Романов
22. Јул 2008 - 11:56На празник Светог цара Николаја Романова у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, чији већи ктитори су царска породица Романов и Свети Синод Руске Цркве, служена Света Литургија и парастос свим приложницима
На
дан када Православна Црква обиљежава Светог цара Николаја Романова Свету
Литургију у Саборном храму Светог Василија острошког служило је свештенство
архијерејског намјесништва никшићког: протојереји Марко Ђурковић и Драган
Крушић и јереји Василије Брборић и Данило Зиројевић, уз појање пјевнице
Саборног храма. Обављен је парастос члановима царске породице Романов: цару
Николају, царици Александри и њиховој дјеци: Алексеју, Олги, Марији, Татјани и
Анастасији, који су мученички страдали од безбожника у ноћи између 17. и 18.
јула 1918.г. Парастос је извршен и за друге приложнике и добротворе овог светог
храма, на првом мјесту краљу Николи и краљици Милени, чијом заслугом је град
Никшић, након ратова за ослобођење од Турака, добио овакво црквено здање које
се љепотом и велелепношћу упоређује са великим задужбинама Немањића. Градњу
цркве 1895. - 1900.г., по пројекту познатог архитекте Преображенског,
финансирао је Свети Синод Руске Православне Цркве и Свети цар Николај други
Романов.
Храмовна слава у Брези
22. Јул 2008 - 11:17
Његово
Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај је у понедељак,
21. јула 2008. године, на Прокоповдан, у храму Светог великомученика Прокопија у Брези,
служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење четири свештеника и ђакона
Митрополије дабробосанске. Митрополит Николај је током Литургије у чин ђакона рукоположио дипломираног
теолога Бојана Зекића из Пала.
Прва Архијерејска Литургија у Церовцу
22. Јул 2008 - 11:03
Црквена општина Десимировац дочекала
је свога архијереја Његово Преосвештенство епископа шумадијског Г. Јована ,
који је учинио канонску посету овој црквеној општини 19. и 20. јула 2008.
године служивши Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Церовцу и у цркви Свете Недеље у
Десимиривцу. Ове две цркве на видљив начин сведоче да у овим селима живе
православни Срби и добри верници јер су поред самога пута исписали
име Божије подигнувши ове две светиње.
Прослава Светог Прокопија у Рајевом Селу
22. Јул 2008 - 10:32
Жупања, Бошњаци, Посавски Подгајци... и ево нас напокон у
Рајевом Селу. Као слепа улица, село уз саму леву обалу, смештено у завијутку
Саве, крајња је тачка Хрватске према БиХ. Како је настало име овога села?
Постоји народно предање по којој су пребези из Босне, "раја", стигли
овде и основали Рајино, односно Рајево Село. Лепа прича, премда непроверена, но
можда је онај ко је те досељенике на обалу Саве пред њима стварно ускликнуо:
Овде ћу направити рај од села! И ето нам Рајева Села. И док нам се историја
чини мало магловитом и нестварном, садашњост је врло јасна и стварна - данас у
Рајевом Селу живи 1.407 становника, а њих трећина су Православни Срби и старија
генерација. Дакле, имамо једно старо село. Већина мештана релативно је ниског
образовног статуса, а ни економски им просперитет није баш нешто посебно. Мање
од 50 посто становника остварује право на пензију, а чак 22 посто нема никаквих
редовних прихода. То је сурова чињеница. А некад није било тако. Рајево Село,
које је предњачило у односу на осталих девет села Цвелферије, данас је на самом
зачељу. Још увек чекају водоводну
мрежу, коју имају сва села дреновачке општине, па су по том питању Рајевчани с правом незадовољни. И
јавна расвета тек је деломично у функцији. Остала села дреновачке општине
добила су чак и мртвачнице, а рајевачка је, кажу им у Општини, у плану.
Прослављена слава у манастиру Бошњану
21. Јул 2008 - 23:52
У понедељак 21. јула 2008. године, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Прокопија и моли му се као заступнику свих нас пред лицем Божијим, манастир Светог Луке у Бошњану је прославио свог патрона. По већ устаљеном обичају литургијско сабрање је предводио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз салужење 19 свештеника и ђакона. Присуством бројног верног народа овог из шумадијске, жичке и нишке епархије, ово сабрање се из године у годину увећава и прераста у ону истинску кинонију (заједницу) Тела и Крви Христове, где се и пројављује Тајна Цркве и где обитава Живи Бог, преко Свога Сина Господа Исуса Христа.
