Епископ Атанасије о насилној провали у манастир Грачаницу

Јуче, 14. фебруара 2010. год. група од двадесетак монаха Епархије Рашко-призренске, која се противи одлуци Патријарха и Св. Синода СПЦ, на челу са игуманом манастира Црне Реке о. Николајем и једним бројем цивила са севера Косова, насилно је провалила у порту манастира Грачанице са намером да "заштити разрешеног епископа Артемија". После неуспелих покушаја да уђу кроз главну капију група насилника предвођена црноречким монасима насрнула је физички на монахе који помажу Епископу Атанасију у обављању његових дужности. Након сукоба ова група је провалила у манастир на споредни улаз. Уз вику и галаму они су поломили улазна врата зграде Епископије док је један цивил чак отео пушку шведском војнику (Шведски КФОР већ годинама обезбеђује епископа Артемија и манастир). Инцидент је завршен након што је ова група изашла из Епископије уверивши се да владика Артемије "није заточеник".

Речи Администратора Епархије Рашко-призренске Г. Атанасија поводом овог немилог догађаја:

„Не може се „бранити" Владика Артемије стварањем пара-црквених групица, „парасинагога" (канон 1. Св. Василија Великог), које прете не само јединству Епархије већ и целе Српске Православне Цркве. Не може се градити култ једне личности, а истовремено газити ауторитет Његове Светости Патријарха, Св. Синода и Свештеног Сабора СПЦркве. Исто тако, ни Косово се не може бранити анти-косовском етиком тј. насиљем, као што се добро не може остварити на зао начин, јер по речима Св. Отаца: „добро чињено не на добар начин - није добро!"

Без и трунке људске и хришћанске свести савести ширене су гнусне неистине о покушају тобожњег ''атентата'' и на Владику Артемија, ''избацивању'' сестара из Гориоча и Грачанице, о коришћењу НАТО-војске (која све године боравка Владике Артемија обезбеђује овај манастир). Измишљани су наводи да су на јучерашњу Сретењску Литургију ''дошли само следбеници Хашима Тачија'', иако је у цркви Грачаници било око 200 верника са знатним бројем деце од којих је двоје јуче крштено, а сва деца и многи други су се причестили.

Оваква нечасна кампања коју спроводе послушници Симеона Виловског само потврђује да у овој Епархији већ годинама постоји духовно болесна и канонски посрнула ситуација. Међутим, у Цркви Кроткога Христа не сме да буде хајдучије (Јн.2,16), већ поредак и благочиније, поштовање предањског и литургијског поретка Цркве, тако:"Да све буде благообразно и по поретку" (1Кор. 14, 40).

Речи Владике Атанасије о садашњем статусу смењеног епископа Артемија у манастиру Грачаница (до Светог Архијерејског Сабора):

"Владика Артемије је према одлуци Св. Архијерејског Синода од 13. фебруара 2010. године задржао свој епископски чин и достојанство, осим права управљања Епархијом. Повратак Владике Артемија на своју ранију дужност зависи само од њега самог и његовог односа према устројству и поретку Цркве Божије. Ако буде подржавао овакве изгреднике само ће бити на његов терет. Понашање лица која се називају његовом „духовном децом" не служи том циљу и наноси даљу штету његовом духовном ауторитету и личности и правилном решењу његовог статуса. Наглашавам, епископ Артемије у својим просторијама у владичанском двору у Грачаници ужива пуну личну слободу и може нормално да богослужи, уз знање и сагласност надлежног Епископа администратора и Св. Архијерејског Синода (ово због могућих злоупотреба неодговорних). Духовно руковођење има значајну улогу у црквеном животу, али не може бити изнад Епископског ауторитета и Црквеног канонског поретка. Инсинуације да је владика Артемије наводно ''затворен и да га треба ослободити" су потпуно неистините и то је сам владика Артемије посведочио јучерашњим насилницима којима је поручио да се врате кући и да поштују одлуке Св. Архијерејског Синода које је у суботу у Патријаршији у Београду својеручно потписао.

Владики су такође на располагању и четири монаха које је тражио да остану уз њега и свака тврдња о његовом „сужањству" представља најобичнију клевету која највише штете наноси самом Владики Артемију у чије се име спроводи насиље и шире позиви са алармантним садржајем за „ослобађање заточеног архијереја".

Због злоупотреба досадашњег званичног Епархијског сајта Епархије Рашко-Призренске одлучено је да се исти преузме под контролу нове управе. Тим поводом Епископ Атанасије је рекао:

Због настављеног анти-црквеног рада досадашњег интернет сајта Епархије Рашко-призренске били смо принуђени да исти привремено угасимо док се не постави нова презентација. Текстови пуни острашћене, мржње, неистина и клевета немају место на сајту на коме стоји светосавски грб наше Цркве и име ове мученичке Епархије. Свака делатност у име Епархије, која није са благословом Администратора Епархије, сматраће се злоупотребом.
Сајт Епархије је годинама коришћен за пласирање разних политикантских и субверзивних вести које су урушавале углед Епархије и СПЦ у целом свету. Преко тог сајта је одржавано једно лажно стање којим је штићено све оно што је рађено у име владике Артемија, а чије су се погубне последице понајбоље јуче виделе у немонашком и нехришћанском понашању поједине његове „духовне деце". Нажалост, неколико усијаних глава псеудозилота и псеудомонаха стварају утисак да у овој Епархији влада "монахократија", а не "Христократија" и због таквих часно свештенство, које је иначе понижено, и верни народ потиснути су и безмало истистиснути из служења Богу и изграђивања богочовечанског Тела Христовог.

Епископ Атанасије објаснио је нове детаље у вези случаја Симеона Виловског и његових канонских преступа и финансијских малверзација:

Свети Архијерејски Сабор је два пута експлицитно упозоравао владику Артемија 2006. и 2009. године на погубно деловање његовог секретара Симеона Виловског и на духовно нездраву ситуацију у Епархији коју води и о томе доноси одлуке које, нажалост, нису извршаване. Сада када је утврђено да је безакоње прешло сваку меру Св. Архијерејски Синод је био принуђен да предузме овакву меру и пошаље администратора Епархије који би уз помоћ свештенства и верног народа Епархије требало да санира ситуацију и поврати Епархију у пуни црквени поредак.

Приликом прегледа епархијске документације установљено је да је Симеон Виловски самовољно узимао новац из фонда НВО „Мајка Југовића" намењеног за четири народне кухиње у којима се храни 1200 најугроженијих Срба, за које се средства прикукпљају преко смс-а. Тај новац је користио за потребе личног луксуза, куповину и опремање пословног простора у Београду и друге сврхе противно ставу овлашћене попадије Светлане Стевић која води НВО и која је уложила велике напоре да спречи одливање средстава за гладне. Управо су ове чињенице о којима постоји детаљна документација показале докле је отишао морални пад Виловског, коме је епископ Артемије дао пуну власт и контролу над финансијама и чак кадровским питањима у Епархији, иако му је више пута од Св. Синода и Сабора наређено да истог човека разреши свих црквених дужности због раније утврђених канонских преступа и финансијских малверзација."

Такође указујемо на изврнуту логику горепоменутих бунтовних монаха: „Ми не признајемо Синод, него само Сабор!" Да су иоле трезвени људи могли су закључити: да је Сабор изабрао овог Патријарха, а још два члана Св. Синода били су друга два кандидата за Патријарха, и такође да један исти Патријарх председава и Сабору и Синоду. - Што се некада неки чланови Сабора, овога или неког другог, данас или раније устројеног, не слажу - то је давно одговорено 6. каноном Првог Васељенског Сабора: „Ако се двојица или тројица због свадљивости успротиве, нека важи глас већине."

Извор: Епархија рашко-призренска