Епископи Атанасије, Јоаникије и Теодосије на свечаној прослави Недеље Православља у Призрену

Администратор Епархије Рашико-призренске и Косовско-метохијске Његово Преосвештенство Епископ Атанасије у Недељу Православља служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Св. Ђорђа у Призрену уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и Липљанског Г. Теодосија, као и дванаест свештенослужитеља међу којима су били протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић (Ректор Призренске Богословије), протојереј Радомир Никчевић из Митрополије Црногорско-Приморске, архимандрит Сава, игуман Тврдошки, и десет свештенослужитеља из Епархије Рашко-Призренске. Пре почетка Архијерејске Литургије Епископ Атанасије извршио је освећење обновљеног храма.

На Светој Литругији, на којој је евхаристијски учествовало око 250 верника из Призрена и разних крајева Косова и Метохије (посебно Велике Хоче, Брезовице, али и севера Косова), било је и тридесетак деце, која су учествовала у традиционалној литији са иконама, која се врши на Недељу Православља. Св. Литургији је присуствовао и саветник Председника Републике Србије Г. Млађан Ђорђевић (и сам родом из Призренског краја), који је и лично узео учешћа у литији.

Ово је прва Архијерејска Литургија која се служи у новообновљеном Саборном храму у Призрену, који је као и остале српске православне светиње у Призрену запаљен у мартовском погром 2004. године. У процесу обнове у Призрену је поред храма Св. Ђорђа обновљен и оближњи Владичански двор, у који ће убрзо бити враћено седиште Епархије Рашко-призренске, у складу са одлуком Св. Архијерејског Сабора из маја 2009. године. Призренска Епархија једна је од најстаријих у Српској Православној Цркви и најранији сачувани писани помени Епархије датирају из почетка 11 века, иако постоје трагови црквеног живота из ранијих векова. После Призренске, најстарија српска епархија је Петропавловска у Рашкој. Године 1808. године дошло је до спајања Приренске и Рашке Епархије у Рашко-призренску Епархију.

У граду Призрену, у коме је пре рата 1999. године живело 8.000 Срба, сада је остало само 20так већином старијих Срба. Пред Епархијом је велика обавеза да јачањем црквеног живота и присуства у Призрену подстакне повратак прогнаних и покаже да се СПЦ не одриче свог древног црквеног и историјског седишта.

У току дана Преосвећени Архијереји посетили су манастир Св. Архангели где их је дочекао настојатељ манастира о. Бенедикт, а потом су обишли храм Богородице Љевишке и новообновљену зграду Призренске Богословије (Задужбину Симе Игуманова). Данашњој Светој Литурији, присуствовао је и командант немачких снага КФОР-а генерал Манфред Хофмајер који се преосвећеним Архијерејима прикључио у посети манастиру Св. Архангели. Његово Преосвештенство Епископ Артемије служио је данас у манастиру Грачаница.

Празнична беседа Епископа Атанасија

(аудио запис интегралне беседе Еп. Атанасија, Призрен - Недеља Православља) 3.4 Mb

У својој беседи Епископ Атанасије је говорио о вишеструком значају празника "Недеље Православља, недеље поштовања и поклоњења часној икони Бога невидљивога, који је постао видљиви човек у лицу Исуса Христа Назарећанина". "Икона је прозор у небо. То није само фотографија већ лик преображеног човека и благодаћу Божијом овековеченог. Она је предокушај Царства Небеског. Из иконе сија светлост, која се шири из целог психофизичког бића човековог". Сећајући се блаженопочившег Патријарха Павла, који је на престолу Рашко-призренског Епископа провео 33 године и опстао, владика Атанасије је рекао: "И ми ћемо остати и опстати ако се држимо прозора у Небо, Иконе Христа живога, Оригинала. Он је Архетип, Прототип човека јер је Бог стварајући човека гледао унапред Христа који ће тек постати човек".

У наставку беседе епископ Атанасије је говорио о Литургији која "није само богослужење и култ". "Данас је овде Небо и одавде се прелази на Небо и доказ тога јесте што се причешћујемо и учествујемо, једемо и пијемо тело Богочевека, које је од смртног постало бесмртно. Чудо је што је Бог дошао у овај свет и зато има спасења овом свету."

"У било каквом стању да је овај свет и ми у њему овако грешни, никада не смемо да губимо наду. Има спасења јер има Спаситеља. Некада долазимо до велике пропасти, али знајте, што је дубља пропаст, то је већа нада спасења. За Бога никада нема никада. Држите се вере. Вера је нова нада и нова енергија, ново чуло и веза са Богом живим и истинитим. Вера никада не зна за пораз, али је вера, браћо моја, и љубав. Вера није мржња, она није освета. Ја сам се обрадовао јутрос да нас овде људи поздрављају и да видимо друго лице од оног када је овај храм рушен. Хвала Богу, немојте никада да у ваше срце улази мржња и освета. Човек је одговоран и за свој Рај и за свој пакао и оно што човек уноси у своју душу, то ће живети и не само овде већ и горе. Нити ће Бог наметнути нити одузети нешто од човека. Зато је човек одговорно биће, јер је слободно и боголико биће. Слобода је главна црта боголикости."

"Грешни смо, али је Бог дошао да спасе грешнике, а не "праведнике" као што су били фарисеји. И данас има фарисеја, неразумника и нерасудника, такозваних зилота који хоће да узму монопол над спасењем и Православљем. А злобни су и клеветају, и ви знате шта се ових дана догађало. Бог је велики и Црква је Богочовечанско Тело. Јесте земаљска организација, али је и богочовечански организам. Има плућа, срце, органе и то су свете тајне. Присуство Духа Светога чини Цркву да је Црква и да опстаје и очекује други долазак Христов. Средишња тајна Цркве је Св. Литургија и наше учешће и причешће. Позвани смо за трпезу Цара Небескога и немојте да се изговарамо ситницама. Треба постити и исповедати се, али немојте да вам ишта стане испред оног што је најважније."

Завршавајући своју празничну беседу еп. Атанасије је рекао: "Нека би вам свима ова Литургија била на спасење и охрабрење. Не на мржњу и освету, на искључивост и изолованост, већ на ширење срца и плућа. Љубите Бога и ближњега, јер Он жели Мир Божији и благодат". Након Свете Литургије присутној деци су подељене играчке док се верни народ послуживао. Епископ Теодосије се том приликом обратио следећим речима: "Много је учињено да би се ова црква обновила. Има још доста тога да се обнови. Све зграде у комплексу Богословије треба да буду обновљене и то ће бити центар за све Србе да ту могу да се окупљају. Биће и духовни и културни центар, да би могли да се сабирамо. Пошто је овде седиште Епископа Рашко-призренског, обнова и данашња Литургија су позив свим Србима да се враћају у Призрен. Срби су кроз историју долазили и одлазили али је увек било оних који су овде живели и зато треба овде да се настави живот. Много смо страдали, али знамо да после страдања долази Васкршња радост. Ово данас је почетак и ако Бог да стално ће се служити у овом светом храму.

Речи Млађана Ђорђевића, саветника Председника Србије:

"Ово данашње славље је охрабрење за све оне Србе који желе да се врате и показатељ да је живот у Призрену могућ, да је повратак могућ у овај град, у коме су заједно вековима живели Срби, Албанци,Турци, Муслимани и Бошњаци. Ово ће данас помоћи и да буде могућ живот и повратак. За све Србе је важно да знају да се Црква вратила у Призрен и да ће им бити чврст ослонац. Као што је рекао рекао Преосвећени владика Атанасије да вера значи љубав, а љубав не значи мржњу и освету, ова црква ће бити место са кога ће се слати порука мира и љубави за све грађане Призрена".

Извор: Епархија рашко-призренска