Патријарх српски и архијереји на Косову и Метохији
Његова Светост Патријарх српски Иринеј и чланови Светог Архијерејског Синода и Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију провели су дане од среде 6. до петка 8. фебруара у страдалној јужној српској покрајини. Уз архијереје са територије Косова и Метохије, Епископе рашко-призренског Теодосија и липљанског Јована, викара Његове Светости, на Косову и Метохији су боравили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи сремски Василије, врањски Пахомије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије.
У четвртак, на празник Светог Григорија Богослова, Патријарх српски служио је свету Литургију у Саборном храму Светог Великомученика Ђорђа у Призрену уз саслужење седам архијереја. Саслуживали су свештеници и свештеномонаси Епархије рашко-призренске, а на Литургији је појао хор призренске Богословије Светих Кирила и Методија. Међу присутним верницима били су српски повратници, као и група младих девојака из Велике Хоче која је на крају отпевала стару српску песму из Метохије.
После свете Литургије, у Епископији је одржано редовно заседање Светог Архијерејског Синода под председавањем Патријарха српског. У наставку је одржана и седница Одбора за Косово и Метохију на којој је разговарано о проблемима са којима се Црква и верни народ суочавају, нарочито последњих месец дана, када је дошло до скрнављења више гробаља и до других инцидената.
Једном делу седнице Одбора за Косово и Метохију присуствовао је шеф грчке канцеларије у Приштини г. Димитрис Мосхопулос, који обавља и дужност специјалног представника Европске Уније за питања заштите српске православне духовне и културне баштине. Г. Мосхопулос је са својим сарадником Риком Спрајтом упознао чланове Светог Синода и Одбора са стањем заштите српских светиња и културне баштине, као и о могућностима њеног побољшања.
Данас су српске светиње заштићене законима које су ,,косовске институције” усвојиле у овом циљу, а постоји чврста решеност међународне заједнице да се дају међународне гаранције и успостави оперативни контролни механизам за поштовање и испуњавање ових обавеза.
Чланови Светог Синода и Одбора за Косово и Метохију ускоро треба да разговарају са највишим представницима Србије како би пренели погледе Српске Цркве на питања статуса Цркве и заштите српских светиња у контексту преговорâ Београда и Приштине који се одвијају уз посредовање Европске Уније. Архијереји су посебно нагласили да светиње не могу бити музеји него да треба учини све да се врати и верни народ који ће манастире и цркве одржати као живе светиње и места народног окупљања и једниства.
Истога дана, патријарх Иринеј је, у пратњи домаћина, владике Теодосија, и осталих архијереја, посетио призренску Богословију Светих Крила и Методија, где су високе црквене госте дочекали наставници и ученици Богословије. У поподневним часовима Његова Светост и архијереји посетили су Високе Дечане, где су присуствовали молебном канону Светом Краљу Стефану Дечанском, да би потом Патријарх српски са већином архијерејâ дошао у ставропигијалну лавру Пећку Патријаршију.
У петак, трећег дана боравка на Косову и Метохији, Патријарх српски г. Иринеј служио је свету Литургију у престоној цркви, храму Светога Спаса у Пећкој Патријаршији са шест архијереја, док је Епископ сремски Василије служио у Високим Дечанима. После службе, чланови Светог Синода и Одбора за Косово и Метохију су се у резиденцији Патријарха српског састали са представницима Срба са севера Косова и упознали се са проблемима са којима се народ суочава и опасностима које прете у овом преломном тренутку за судбину Косова и Метохије.
Његова Светост и сабрани архијереји су позвали на свенародно јединство и на то да се судбина народа стави изнад партијских подела и интереса, како у целини српског народа тако и у самој Србији и посебно на Косову и Метохији, где је свака подела судбоносна. Архијереји су позвали Србе који су остали на својим огњиштима и повратнике на стаменост коју су и до сада показивали и нарочито нагласили да се мора чути глас оних који опстају на распетом Косову и Метохији, као и глас Српске Цркве и целога српског народа, који је свестан да га његова Црква никада није остављала, поготову у временима када треба на страшноме месту постојати.
