Писмо Епископа аустралијско- новозеландског Г. Иринеја Премијеру Аустралије поводом прихватања независности Косова и Метохије
Одмах по потврди и прихватању аустралијске владе на челу са премијером г. Кевином Рудом, самнопроглашене независности Косова, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј се обратио премијеру писмом у коме пише:
Његовом Превасходству Кевину Рад-у МП
Председнику владе Аустралије
Зграда Парламента
КАНБЕРА АПТ 2600
Ваше Превасходство, Председниче владе,
Обраћамо Вам се у име Српске Православне Цркве и бројне, патриотске српске заједнице у Аустралији да од Вас и од Владе Аустралије, најјачом могућом мером, затражимо повлачење Одлуке од 19. фебруара 2008. о дипломатском признању једностраног отцепљења Косова од Републике Србије.
Косово и Метохија су српски духовни Јерусалим и колевка, прапостојбина српског народа. Покрајина Косово јесте и остаје саставни део суверене државе Србије према Повељи Уједињених Нација, Резолуцији 1244 Савета Безбедности УН, као и по свим важећим документима и међународним уговорима о људским правима, правима народа и неповредивости међународно признатих граница. Према томе, признавање Косова као независног ентитета крши све постојеће стандарде Међународног права који се односе на стварање државе.
Прво: Међународно право, због веома важних разлога, сматра да се отцепљење дела територије од међународно признате државе једино може допустити уколико постоји сагласност матичне државе, у овом случају Републике Србије. Као што је бивши Генерални секретар Уједињених Нација, Бутрос Бутрос Гали у свом излагању још 1992 приметио: “(У)колико би свака етничка, религијска или језичка група захтевала државност, неби било краја распарчавању, а мир, безбедност и економски просперитет све би теже и теже био остварив за све“. (Boutros Boutros-Ghali, An Agenda for Peace, Preventive Diplomacy, Peacemaking and Peace-keeping, United Nations, New York, 1992, para. 17.)
Друго: Наводна држава Косово не успева да испуни основне критеријуме државности које предвиђа Монтевидео Конвенција из 1933. Посебно тренутна ситуација Косова, где је Косово у ствари један међународни протекторат, онемогућава испуњење неопходног услова који предвиђа да држава треба да има владу и способност одржавања односа са другим државама. Једноставно, Косово не испуњава ни минимум Међународним правом предвиђених услова за независност.
Треће: Признавање Косова је у супротности са документом Европске Заједнице, Одреднице о Признању, донесеног 1991. у вези држава које настају на територији бившег Совјетског Савеза и Југославије. Посебно, неопходно је утврдити да потенцијалне државе поштују и гарантују бројне прописе Међународног права у вези са људским правима и правима националних и осталих мањина. Ситуација у којој се налази преостали српски народ на Косову, који је ограђен бодљикавом жицом и који је опстао једино захваљујући присуству међународних војних снага на терену, стравична је слика која најбоље показује да Косово крши горе наведне прокламоване услове.
Господине Председниче владе, пре непуна три месеца народ Аустралије изабрао је Вас и Вашу владу са мандатом да овој земљи обезбедите ново вођство. У погледу спољне политике Аустралије јасно је да је овај мандат значио да Аустралија убудуће примењује своју, и независну политику, и да више не буде део никакве “коалиције вољних“. Признавање Косова издаје поверење које је дано Вама и Вашој влади од стране народа Аустралије. То што су традиционални савезници Аустралије, као што су Америка и Велика Британија, нашли за сходно да дају признање Косову није довољан разлог да и Аустралија аутоматски учини исто. Уместо тога, у најбољем интересу Аустралије је да следује пример свог најближег савезника у региону, Новог Зеланда, и да не призна државу у ситуацији где, уколико то учини, долази до игнорисања и запостављања прописа Међународног права.
Као што је рат у Ираку довео до велике нестабилности у региону и изазвао пораст тероризма, по истом узору ће и муњевито признавање Косова проузроковати исте последице на Балкану. Аустралија треба да узме у обзир забринутост и интересе земаља у региону као што су Грчка, Кипар, Румунија, Бугарска и Словачка које ће по свему судећи трпети због нестабилности у региону до којег ће неизбежно доћи након признања, а које су, сходно томе, одлучиле да не признају Косово.
Господине Председниче владе, пре непуна три месеца народ Аустралије изабрао је Вас и Вашу владу са мандатом да овој земљи обезбедите ново вођство. У погледу спољне политике Аустралије јасно је да је овај мандат значио да Аустралија убудуће примењује своју, и независну политику, и да више не буде део никакве “коалиције вољних“. Признавање Косова издаје поверење које је дано Вама и Вашој влади од стране народа Аустралије. То што су традиционални савезници Аустралије, као што су Америка и Велика Британија, нашли за сходно да дају признање Косову није довољан разлог да и Аустралија аутоматски учини исто. Уместо тога, у најбољем интересу Аустралије је да следује пример свог најближег савезника у региону, Новог Зеланда, и да не призна државу у ситуацији где, уколико то учини, долази до игнорисања и запостављања прописа Међународног права.
Као што је рат у Ираку довео до велике нестабилности у региону и изазвао пораст тероризма, по истом узору ће и муњевито признавање Косова проузроковати исте последице на Балкану. Аустралија треба да узме у обзир забринутост и интересе земаља у региону као што су Грчка, Кипар, Румунија, Бугарска и Словачка које ће по свему судећи трпети због нестабилности у региону до којег ће неизбежно доћи након признања, а које су, сходно томе, одлучиле да не признају Косово.
Господине Председниче владе, због свих ових разлога, тражимо од Вас и Владе да опозовете и поништите одлуку о признавању Косова, и поврх тога, да искористите углед који Аустралија има као примерна чланица међународне заједнице која поштује владавину Права и слово Закона и утичете на све заинтересоване стране да је једини начин да се реши статус Косова непристрасан, конструктиван дијалог и мирни преговори.
Искрени Вам,
+ИРИНЕЈ
Епископ аустралијско-новозеландски
Српска Православна Црква