Промоција књиге "Светска баштина Србија" у Лепосавићу

Јуче је у Лепосавићу обележен Дан светске баштине УНЕСКО-а. У оквиру програма" Србија у Србији и Србија у свету" у Центру за културу "Сава Дечанац" одржана је изложба и промоције књиге "Светска баштина - Србија" (World Heritage Serbia) у организацији Министарства ккултуре Републике Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изложбу је отворио Министар културе Србије г. Небојша Брадић, а на промоцији о књизи су говорили Гојко Миливојевић, директор центра за културу, Вера Павловић Лончарски , директор Републичкг завода за заштиту споменика културе Републике Србије и Марко Поповић, председник Комисије у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству.

Испред СПЦ и Епархије Рашко-призренске на чијој се територији налазе вредни споменици - светиње које су на листи Светске културне баштине УНЕСКО овом важном културном догађају приустовао је Његово Преосвештенство Викарни Епископ Теодосије који је потом дао и изјаву за медије где је нагласио да кутлурно-историјски споменици и светиње наше Цркве треба да се посматрају пре свега као живе и литургијске заједнице и да су као такве преживеле вековима и остале до данас сведоци вере нашег народа, његовог етоса и хришћанске културе.

Министар Брадић је подсетио да је монографија до сада објављена на енглеском, немачком, кинеском језику и да се спремају преводи на француски, руски, италијански и друге језике. Монографија је већ представљена у Лајпцигу, Пекингу, Шангају, навео је Брадић, истичући да Србија има још споменика културе који завређују пажњу светске јавности, попут смедеревске тврђаве, која је грађена у исто време када и чувени Забрањени град у Пекингу.

Председник комисије за споменике од изузетног значаја Марко Поповић указао је на посебност сваког од споменика на Косову и Метохији, који су завредели да се нађу на Унесковој листи светске баштине. Посебно је навео даље кораке на њиховом очувању, истичуци да су поједини, попут цркве Богородице Љевишке, током векова више пута били разарани па опет подизани.Тако ће бити и сада, после последњег погрома, рекао је Поповић и истакао да пре свега морамо сачувати да наша баштина на Космету служи својој намени - очувању духовности.

Директорка републичког Завода за заштиту споменика Вера Павловић-Лончарски посебно је указала да морамо да се потрудимо да наше споменике на Косову и Метохији, који су уписани као угрожена светска баштина, скинемо са те листе. Госте је поздравио директор Центра за културу у Лепосавићу Гојко Миливојевић, који је говорио о значају очувања баштине за будуће генерације.

На листи светске културне баштине налазе се Студеница од 1986, Стари Рас са Сопоћанима од 1979, четири споменика на Косову и Метохији - манастир Високи Дечани који је уписан 2004, а од 2006 су му као угрожена културна баштина придружени и манастири Пећка Патријарсија и Грачаница и црква Богородица Љевишка.

Гамзиград, односно Ромулијана, једини је од наших археолошких локалитета на Унескоовој листи и уписан је 2007.године. Листа светске баштине садржи 890 локалитета културног и приредног богатства. По представљању монографије и отварању изложбе, национални ансамбл "Коло" одржао је краћи концерт, изводећи песме са Косова и Метохије.

Делегација Министарсва културе Србије коју је предводила заменик министра Душица Живковић са директорком Републичког завода Вером Павловић Лончарски посетила је данас манастире Пећку Патријаршију и Високе Дечане где их је дочекао Викарни Епископ Теодосије са братијом.

Монографија "Светска баштина - Србија" прво је стручно представљање споменика културе са листе УНЕСКО-а, који се налазе на територији Србије.

На листу светске баштине уписани су манастир Студеница (1986), Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и цркву св. Петра и Павла у Старом Расу и манастир Ђурђеве Ступове код Новог Пазара (1979) и четири споменика и светиње на Косову и Метохији уписане под заједничким називом Средњовековни споменици на Косову: манастир Високи Дечани (појединачно уписан 2004.), манастири Пећка патријаршија и Грачаница, као и црква Богородица Љевишка у Призрену (2006). У Министарству културе подсећају да су споменици на Косову и Метохији, уписани 2006, године стављени налисту Светске баштине у опасности, што представља јасно упозорење на потребу посебних мера заштите.

Поред средњовековних хришћаских споменика и светиња важни су пред-хришћански споменици, као што је Гамзиград - Ромулијана, Палата римског императора Галерија, једини археолошки локалитет у Србији који је уписан на Листу светске башине (2007). Ромулијана је јединствен комплекс касноантичке палате са пратећим објектима, а локалитет представља једну од најзначајнијих целина из позноримског периода на територији Европе.

Листа светске баштине УНЕСКО садржи 890 локалитета културног и природног богатсва, оцењених од Комитета светске баштине као места изузетне универзалне вредности.

У Листу светске баштине се убраја 689 културних, 176 природних и 25 мешовитих локалитета који се налазе у укупно 186 држава. Од априла 2009. свих 186 држава, ратификовало је Конвенцију о светској баштини.

Извор: Епархија рашко-призренска