Вести са Косова и Метохије

Уништени дом љубави и милосрђа

На поду скеле, грађевински отпаци, гомиле птичјег измета, раскопани зидови и повађене инсталације, на часној трпези, најсветијем делу храма, у отвор где су се некада налазиле мошти светитеља убачен је мртав голуб

Раскривени храм, смеће, остаци грађевинског материјала,сува трава ибалега– говеда пландују у хладу дрвећа у дворишту цркве Светог Михаила у Штимљу. Објекат се налази на брду изнад варошице и одатле се пружа један од најлепших погледа на косовску равницу, међутим на овом видиковцу нема места за седење, нема клупа, нема трагова да се неко о нечему стара. Зашто је то тако? Коме смета овај лепи споменик складних линија, који само може да краси несређену касабу, сабијених и кривудавих улица затрпаних продавницама и споменицима подигнутим Ослободилачкој војсци Косова? Прва жена архитекта у код Срба Јелисавета Начић урадила је пројекат, а Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је цркву 1922. године. Бодљикава жица око храма, на крову ветар помера потргану изолацију, на бетону мало даље деца играју фудбал. Има ли разлога и мотива да се цео овај комплексуништава и буде у тако  јадном стању? Докле ће та црква бити мета становништва које испод ње живи? Мантра албанских националиста и доминантно јавно мишљење каже да је она израз „српске хегемоније, осионости, моћи и освајачких претензија”, да је, као и остали храмови из доба старе и нове Југославије, „политичка црква саграђена послеокупације Косова 1912. године”, а друга „историјска школа” каже да су оне старије средњовековне споменике,Дечане, Грачаницу, Патријаршију, Срби у још једној окупацији отели од Албанаца и присвојили. У том „нововековном освајању албанских земаља” Друштво „Кнегиња Љубица”, и његова председница Милка Св. Вуловић, саградило је ту уз цркву Дом милосрђа за незбринуте девојке. Од њега данас нема ни трага.