Вести са Косова и Метохије
Помоћ хуманитарне организације "Срби за Србе" девети пут на Косову и Метохији
25. January 2011 - 14:02
Чланови хуманитарне организације „Срби за Србе" посетили су у току божићних и новогодишњих празника по девети пут Косово и Метохију са циљем да помогну најугроженије српске породице са ових простора. Акција коју су назвали „Божић 2011", је уствари здружена акција, секција ове организације из САД-а, Швајцарске, Аустрије и Србије.
Интервју Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија за Правду, 16. јануар 2010. год.
21. January 2011 - 22:45
АРТЕМИЈЕВИ СЛЕДБЕНИЦИ И ДАЉЕ ПРАВЕ РАЗДОР
Епископ Теодосије је као седамнаестогодишњак први пут посетио манастир Високи Дечани, а девет година касније постављен је за настојатеља и одликован чином игумана Царске лавре манастира Високи Дечани.
Богојављенско пливање за часни крст на језеру Газиводе
21. January 2011 - 22:36
Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије служио је данас на Богојављење Свету Литургију у манастиру Високи Дечани. Након Свете Литургије Владика Теодосије отпутовао је на језеро Газиводе, где је по први пут у новијој историји Епархије Рашко-призренсе одржано богојављенско пливање за часни крст. Иницијатива за богојављенско пливање дошла је од месног пароха јереја Милана Кевкића, а организацију догађаја помогли су: Црквена општина дубоко-поточка, Општина и Дом културе у Зубин потоку, као и остале општинске институције.
Артемијева секта – парасинагога=парацрква
19. January 2011 - 20:00Свети Василије Велики, кога недавно прослависмо, дели отпаднике од јединства и заједнице Цркве на три категорије: јереси, расколи и парасинагоге (канон 1). Наш брат Артемије (Марко Радосављевић)1 није јеретик иако све осим себе оптужује и клевета за јерес или чак за „свејерес". Групица његових следбеника тешко да се може назвати и расколом јер нема ни територију, ни храмове, ни народ (осим групице од педесетак до стотинак или, највише, око сто педесет присталица).
Артемије и његова секта отпадникâ од Цркве права су, по светом Василију, парасинагога, попут, рецимо, парасинагоге Мираша Дедеића у Црној Гори (код наших муслимана у Рашкој области то је Зукорлић, али за њих и не важе хришћанска назвања, јер нису Црква него иноверна „верска заједница"). Ова Артемијева група, секта артемијеваца („артемаша", како их зову православни Срби на Косову и Метохији), отцепила се, на челу са њим, не само од Српске Цркве - Пећко-београдске Патријаршије - него и од свих канонских аутокефалних Православних Цркава, јер га нико не признаје нити општи са њиме. Изузетак су можда неки од секташа „старокалендараца", попут кипријановаца, махом појединци, такође међусобно подељени. Артемије сматра за себе да припада „Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви", али, како сам му већ писао, то је нека виртуелна величина, „невидљива Црква" протестантског типа, којој је он самоназвани поглавар. Као такав, он на својим псевдослужбама - авај, псевдолитургијама! - не спомиње ниједног канонског православног патријарха или архиепископа него помиње, изгледа, „свако епископство православних", а право таквог помињања канонски имају од светих Сабора само поглавари аутокефалних Цркава. Зато се Артемијева секта - парасинагога - може назвати „аутокефална парацрква", јер парасинагога то и значи.2 Он је сâм себи и епископ и самозвани поглавар („автокефалос", уствари акефалос). Ако се не покаје и не врати јединству Цркве Српске, Православне, односно истински Једине Свете Саборнокатоличанске и Апостолске Цркве, умреће као расколник, попут Антонија Абрамовића и садашњег Мираша Дедеића у Црној Гори.
