Вести са Косова и Метохије

Митрополит Амфилохије о одбеглим монасима и монахињама

"Чега се паметан стиди, тиме се неразуман поноси"

Једно од основних својстава истинског православног монаштва јесте „стаменост мјеста" и кроз то утврђивање у вјерности Христу и свом спасењу. Уосталом, не само монах него и дрво које се пресађује - плода не доноси. Само људи утврђени у истинској вјери и у начину живљења по вјери, могу расти и сазријевати духовно. Отуда древни обичај на Светој Гори: монах, послије пострига у манастиру, добија благослов да се поклони светињама, да се попне на врх Атоса, гдје је храм Преображења, да се врати у обитељ свог покајања, и да ту остане - до смрти. На толико мјеста налазимо, у древном Отачнику са изрекама египатских пустињских Отаца, савјет искусних стараца монасима који су у искушењу да напусте мјесто свога покајања, под разним, па на први поглед и оправданим изговорима, - да остану у својој келији: сједи у келији, једи и пиј, али келију не напуштај; она ће те научити реду и поретку и привести спасењу. И данас, приликом монашења у мали ангелски образ, онај који се монаши тврдо обећава да ће уз Божију помоћ остати у својој обитељи или оној која ће му по послушању бити дата.