Вести из православних помесних Цркава

Коптски Патријарх у Москви

Патријарх Коптске Цркве Тавадрос (Теодор) допутовао је 28. октобра 2014. у посети Московској Патријаршији. За време својег боравка у Русији поглавар свих Копта посетиће светиње и црквене високошколске установе. Ово је његова прва посета после избора за  поглавара Коптске Цркве у новембру 2012. године. У делегацији коптског Поглавара налази се више епископа, као и других свештених лица, међу којима и настојатељица једног манастира и професор богословско-пастирског колеџа у Порт-Саиду.

Jерусалимски и Румунски патријарси у палати Котрочени

Jерусалимски и Румунски патријарси у палати Котрочени
Jерусалимски и Румунски патријарси у палати Котрочени
Jерусалимски и Румунски патријарси у палати Котрочени
Jерусалимски и Румунски патријарси у палати Котрочени

Председник Румуније г. Трајан Басеску примио је Његово Блаженство Патријарха јерусалимског Теофила III и Његово Блаженство Патријарха румунског Данила у палати Котрочени 25.  децембра 2014. године. На предлог Патријарха румунског Данила, Председник Румуније одликовао је Патријарха јерусалимског националним орденом „Звезда Румуније“ у степену Великог крста.

Обележен спомен на Светог Димитрија Чудотворца у Видину

Обележен спомен на Светог Димитрија Чудотворца у Видину
Обележен спомен на Светог Димитрија Чудотворца у Видину
Обележен спомен на Светог Димитрија Чудотворца у Видину
Обележен спомен на Светог Димитрија Чудотворца у Видину

Дана 26. новембра 2014. године празничном архијерејском Литургијом је обележен спомен на Светог великомученика Димитрија у Саборном храму посвећеном овом солунском чудотворцу у Видину.

Светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит видински г. Доментијан уз салужење архијереја Српске Православне Цркве: бачког г. Иринеја, крушевачког г. Давида, тимочког г. Илариона и викара видинске митрополије, Епископа белоградчишког г. Поликарпа. Саслуживао је и представник Румунске Православне Цркве у Бугарској, протопрезвитер-ставрофор Нелуц Опрја. Молитвено учешће у прослави узели су и представници општинских и државних власти.

Слава руске Покровске цркве у Брансвику

Слава руске Покровске цркве у Брансвику
Слава руске Покровске цркве у Брансвику
Слава руске Покровске цркве у Брансвику
Слава руске Покровске цркве у Брансвику

Празник Покрова Пресвете Богородице је изузетно омиљен дан у Руској Православној Цркви. У Аустралији je ова чињеница наглашена тиме што постоје два храма посвећена овом празнику, Саборни храм у мелбурнском насељу Брансвик и цркву у сиднејском насељу Кабрамата.

Свети велики кнез Андреј Богољубски (1155-1974) је првобитно увео oвај празник у Русији 1160. Он је - након што се упознаo са донским козацима и искусио њихову приврженост чудесноj визији Богородице над Цариградом 911. године - одлучио да посвети свој посед Покрову Богомајке. Велики кнез Андреј je 1164. наложио Руској Цркви да уведе празник Покрова у црквени календар а тиме је започео и период градње цркава посвећених Покрову; најпознатији храм из тог периода је ненадмашни "Покров на Нерли" изграђен 1165, близу резиденције Великог Кнеза у Богољубову. Друга подједнако позната црква посвећена Покрову (у народу позната као храм Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу), саградио је 1555. цар Иван IV у знак сећања на победу над Казанским ханатом и крај инвазије казанских Татара у руске земље. У Русији овај празник означава и традиционални почетак сезоне свадби.

Интервју митрополита Порфирија за недељник Новости

Интервју Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Профирија за самостални српски недељник Новости

Долазите међу вјернике који су и у материјалном и у духовном смислу претрпјели велике недаће и у Другом свјетском рату и у оном деведесетих. Каква је ваша порука православним вјерницима у Хрватској, који пуно очекују од вашега духовног водства? 

Пре свега, желим да изразим захвалност вама лично, као и уредништву успешног недељника, на прилици да се обратим читаоцима "Новости", које нису самоникле: оне расту и развијају се на традицији српског издаваштва у Хрватској, које траје веома дуго. Ако се сетимо "Српског забавника", "Србобрана", па и "Привредника", за који сам и лично везан а који као подлистак издају "Новости", јасно је да ту велику традицију успешно настављате и у овим измењеним околностима.