Вести из православних помесних Цркава

У Русији отворен први Божићни фестивал духовне музике

Са благословом Патријарха московског и све Русије 9. јануара 2011. године, у Московском међународном дому музике је отворен Божићни фестивал духовне музике на коме су учествовали музичари и хорови из Русије, Јерменије, Велике Британије и Србије. Фестивал су свечано отворили В. Т. Спиваков, председник Међународном дому музике у Москви и Митрополит волоколамски Г. Иларион.

Божићни празници у Русији

На дан прославе Рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил служио је Свету Литургију у Храму Христа Спаситеља.

Чудесна историја Православља на Аљасци

Када сам као дете одрастао у Пенсилванији са деком и баком, досељеницима из Европе, никада нисам чуо ништа о православним Ескимима, Индијанцима или Алеутима на Аљасци.

Док сам био на колеџу, посетио сам академију Светог Владимира у Њујорку и сусрео се са студентом који је имао карту Аљаске на свом зиду са обележеним православним парохијама и именима сваког од свештеника староседелаца са Аљаске. „Шта је то?", запитао сам. „Ово су наше православне цркве које су, сигурно знаш, некада припадала Руском царству". Једва сам се присетио да су руски истраживачи први открили и уцртали Аљаску и да је она означена као део Руске царевине све до 1867. године. Тада сам одлучио да ћу једнога дана посетити то чудесно место где су Православље пригрлили староседеоци америчког континента.

Протокол о сарадњи на пројекту Руски Некропољ

Заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић, амбасадор Русије у Београду Александар Конузин и старешина цркве Московског подворја Виталиј Тарасјев, потписали су у понедељак Протокол о сарадњи на пројекту "Руски Некропољ".

Манастир Ивирон на Светој Гори

Иверски манастир налази се на северисточној обали Свете Горе, а са северо-запада је окружен шумовитим брдима. Од Кареје је удаљен око два сата хода. Основан је крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља - Ивераца.