Актуелно

Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 20. јуна 2021. године, на празник Силаска Духа Светог на Апостоле, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Сремчици, уз саслужење изабраног Епископа марчанског г. Саве и свештенства Архиепископије београдско-карловачке.

Беседу Његове Светости Патријарха изговорену том приликом доносимо у целости:

-Браћо и сестре, радујем се заиста у Духу Светоме што сам данас у овом предивном крају надомак Београда. У овај крај  је, поред оних који су раније живели, дошло мноштво људи са свих страна: са Косова, из Босне и Херцеговине, из Далмације и осталих делова Хрватске. Дошло је силом прилика, јер вероватно би свако најрадије волео да остане у свом дому. Али дошли смо овде као што су некада дошли апостоли у Јерусалим. А онда је, на данашњи дан, дошло у Јерусалим мноштво људи са свих страна света да чује апостоле. Данас је дан када се сећамо тога  догађаја, а који  Цркви зовемо Духови, а то је празник Цркве. То је педесети дан од славног Васкрсења Христовог.

Још о „родној равноправности”, дискриминацији и законима који се на њих односе

У последње време наши медији су препуни тематике из наслова овога скромног пригодног текста, а у јавном политичком дискурсу, од теоретских расправа до муњевитог доношења законâ којима се, наводно праведно, демократски и у духу „европских вредности”, уклања дискриминација женског пола, односно „рода”, и обезбеђује „родна равноправност” међу половима, односно „родовима” или, још новосрпскије, „џендерима”, и то на свим нивоима, укључујући и језичку норму.

Последњим аспектом овог – по нама вештачког и излишног – питања позабавићемо се у наставку, а за почетак само констатујемо: после свих језичких реформи и интервенција у области језика, од Вука Караџића до наших дана, у пракси се намеће и спроводи нова радикална реформа и арбитрарна трансформација српског језика. Она није резултат спонтаног, природног језичког развоја него недомишљеног и зато непромишљеног усвајања идеолошке матрице савремене западне, махом дехристијанизоване или постхришћанске културе и цивилизације.

Велики јубилеј манастира Светог Прохора Пчињског: Одликован председник Александар Вучић

Изасланици из САД и ЕУ код Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са преосвећеном господом епископима: бањалучким Јефремом, бачким Иринејем и рашко-призренским Теодосијем, примио је 4. јуна 2021. године, у Патријаршијском двору у Београду г. Мирослава Лајчака, специјалог представника Европске уније за дијалог између Београда и Приштине, и г. Метју Палмера, специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава за Западни Балкан.

У дугом и отвореном разговору представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава су упознали Светејшег Патријарха и архијереје са активностима које предузимају ради наставка дијалога између представника Београда и Приштине. Истакли су и да се ангажују и на решавању проблема на нижем, општинском нивоу, као што је питање везано за статус и имовину манастира Високи Дечани, за захтев Приштине да се са листе угрожених споменика културе под заштитом Унеска уклоне манастири Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и Грачаница, као и црква Богородице Љевишке у Призрену, за право слободе кретања, као и друга питања од највећег значаја за свакодневни живот Српске Православне Цркве и верног народа на Косову и Метохији.

Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија

Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.

У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

ДЕО ПРВИ

Увод

Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.