Интервјуи

Битна је слога

Тиха реч хришћанина у буци постмодернизма

Велика је наша дијаспора политичка и економска. Занима нас Ваше мишљење о дијаспори.

Нећу да понављам оно што су остали понављали, али морам да кажем да је дијаспора врло значајна. Ми заиста имамо красне људе у дијаспори. Мислим, пре свега, на православне Србе, посебно на оне који не претерују са политиком и не опредељују се ни за једну страну наших трагичних политичких подела. То су људи довољно образовани да цене историју Србије и да трезвено размишљају о догађајима у двадесетом  веку.  Oни много могу да помогну Србији интелектуално, не мислим само на новац, него да помогну својом зрелошћу, православном и образовном зрелошћу.   Какав однос треба  да имају држава и Црква према дијаспори ја не знам. Мислим да је успешније организовати Тело Христово, тј. Цркву без утицаја државе. Некако се Црква, тј. људске личности спонтаније организују без посредовања државе. Ја се иначе не бавим политиком, нити сам био у некој партији, али мислим да се не води добра политика.

Оп­ста­је­мо за­хва­љу­ју­ћи ми­ло­сти Бо­жјој

Оп­ста­је­мо за­хва­љу­ју­ћи ми­ло­сти Бо­жјој
Оп­ста­је­мо за­хва­љу­ју­ћи ми­ло­сти Бо­жјој
Оп­ста­је­мо за­хва­љу­ју­ћи ми­ло­сти Бо­жјој
Оп­ста­је­мо за­хва­љу­ју­ћи ми­ло­сти Бо­жјој

Исто­ри­ја нас учи да је жи­вот пра­во­слав­них Ср­ба се­вер­но и за­пад­но од ре­ка Са­ве и Ду­на­ва увек био пун иза­зо­ва, ис­ку­ше­ња, стра­да­ња, али наш на­род је увек вас­кр­са­вао и оп­ста­јао за­хва­љу­ју­ћи, пре све­га, ми­ло­сти Бо­жјој, али и сво­јој му­дро­сти, ве­ри, не­по­ко­ле­бљи­во­сти, зна­њу и дру­гим вр­ли­на­ма ко­је кра­се ве­ли­ке на­ро­де.

Срп­ска пра­во­слав­на Епар­хи­ја осјеч­ко­пољ­ска и ба­рањ­ска јед­на је од пет епар­хи­ја Српске Православне Цркве на под­руч­ју Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. Од 1991. го­ди­не, ка­да је од­лу­ком Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра по­но­во ус­по­ста­вље­на, на ње­ном че­лу на­ла­зи се Епи­скоп осјеч­ко­пољ­ски и ба­рањ­ски Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство г. Лу­ки­јан (Вла­ду­лов), до та­да на­сто­ја­тељ ма­на­сти­ра Бо­ђа­ни.

Интервју митрополита Порфирија за Вечерње новости

У наставку доносимо интегралну верзију интервјуа који је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Профирије дао дописнику Вечерњих новости из Загреба Јурици Керблеру.

Екселенцијо, какви су Вам дојмови у овим месецима од када сте у Загребу и Хрватској?

- Осећања су двојака. Срео сам леп град, пун живота. Не мислим само на Загреб, али морам рећи да је Загреб прелеп град. Суграђани су учинили да се осећам као у својој кући. Упознао сам много добронамерних људи, стекао дивне пријатеље. Осећам се лично обогаћеним. Са друге стране, када видим нападе на српске храмове широм земље, осећам се крајње нелагодно. Последњи је био на Саборну цркву у Карловцу. Раније у Книну, Шибенику, Винковицима, Дрнишу… Мало је места где православни храмови нису проваљивани, обесвећивани, били огласне табле за изливе мржње. Довољно је погледати изложбу фотографија “Сјај боље прошлости”, у просторијама загребачке “Просвјете”, јасно сведочанство у каквом су стању верска И културна баштина Православне Цркве у Хрватској данас. Искрен да будем, јасна осуда ружних поступака и догађаја, од стране представника других цркава и верских заједница, поготово хришћанских, мени, као и другим православним епископима, свештеницима и нашем народу, била би права утеха. Дакле, утисци су помешани. Са једне стране дивни људи, пријатељи, браћа И сестре, а са друге, они који, најчешће скривени тамом ноћи, уништавају И прете фашистичким паролама И знамењима.

Митрополит Порфирије: Срби у Хрватској се плаше

У Загребу живи око 30.000 Срба, али се многи плаше да се јавно декларишу из страха да ће им бити угрожена права на нормалан живот, изјавио је данас Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Владика Порфирије оценио је и да је долазак премијера Србије Александра Вучића у Загреб, на Сретење, државни празник Србије, велико охрабрење за Србе у Хрватској.

Митрополит Порфирије је као пример, навео да недељом у цркву дође две-три стотине Срба. "Разлог је страх. То се нарочито види у приликама када постоји могућност да је у храму присутна камера неких од медија. Тада их дође још мање, јер се плаше да буду виђени. Плаше се да могу имати проблеме", казао је митрополит Порфирије. Он је додао да су ти проблеми различити, али да се људи, једном речју, плаше да ће им бити угрожена права на нормалан живот.

С друге стране, владика Порфирије каже да је он сам добро примљен у Хрватској, пре свега од нашег народа у тој земљи, а и од целе хрватске јавности. "Често сам присутан у граду на различитим манифестацијама и свугде сам примљен с благонаклоношћу. Имам прилику и да у мери у којој мислим да је то довољнобудем присутан у хрватским медијима. И све то наравно чиним да бих, колико је могуће, охрабрио наш народ", истакао је владика Порфирије.