Интервјуи

Владика Порфирије: Власт је моћ служења, а не владања над другима

Владика Порфирије Верницима бих поручио да у слављу и радости и обасјани светлошћу Христовог васкрсења промишљају, не само умом, но и срцем, о смислу људског живота, који је Христовом смрћу и васкрсењем засијао из гроба, као једина нада за људски род.

Овим речима је Епископ јегарски Порфирије преко Недељног Телеграфа честитао Ускрс свим верницима и пожелео да окусе и виде како је благ Господ.

- Свим бићем чекајте долазак новог обећаног сазвежђа, све радости поделите са другима по заповести Господњој. Бадава сте добили благодат, бадава и дајте.

  • Шта нам је данас најпотребније - памет, љубав, толеранција?

- Ове три вредности које сте поменули произлазе једна из друге и сапрожимају се: то нису апстрактне категорије неких платонских идеја по себи и независне и далеке од наших живота, него је свака личност носилац поменуте љубави из које происходи и безгранична толеранција. Подвигом вере и благодаћу преображена личност може да сагледа човека у вечности и да му пружи руку као милостиви Самарјанин у библијској параболи пуној љубави. Потребна нам је Љубав Божија и љубав људска која нас чини добронамерним. То је ваљда и навело генијалног Пушкина да запише у бележницу да „стварна интелигенција, памет ако хоћете, не иде у пар са злочињењем, то су две ствари које се искључују". Дакле, потребан нам је Бог и човек њиме обухваћен, обожен, како ми то у цркви кажемо.

Епископ Григорије: Предање је увијек кретање напријед

Епископ ГригоријеПри помену Православне цркве често чујемо и то да је она конзервативна, а у значењу заосталости, застарјелости, окамењеног морализма и гајења одређених форми живота и понашања које је савремено друштво превазишло. Овакве оцјене су веома површне, и то најбоље знају они који су осјетили такозвану "савременост" и истинску савременост Цркве, то јест њену свевременост по питању хватања у коштац са проблемима савременог човјека, како на личном, тако и на плану заједнице. Или конкретније, најбоље се то огледа у прихватању човјека без обзира на морално, социјално, економско, здравствено и свако друго стање у коме се он може наћи.