Интервјуи

Благослов за Лигу шампиона

Фудбалери београдског Партизана провели су припреме за предстојећу сезону на Тари.

Вече пре повратка за Београд, специјални гост експедиције Партизана на Тари био је Владика милешевски Филарет. Владика милешевски Филарет благословио је црно-беле фудбалере и чланове стручног штаба, како би им у духовном смислу помогао уочи квалификација за Лигу шампиона.

Владика Филарет је тренеру Славиши Јокановићу и члану Управно одбора Митру Николићу уручио иконе Белог анђела и Светог Јована Претече.

Капитен црно-белих Ненад Ђорђевић узвратио је поклонивши му дрес, мајицу и лопту са потписима свих играча и тренера.

Извор: Спортски журнал, 6. јул 2008.

Епископ ГРИГОРИЈЕ: ХРИСТОС ЈЕ СВЕ У СВЕМУ

Центар нашег бића, живота, свега свијета и цијелог универзума је Христос Господ, Син Божији. Он је Дрво живота, извор са кога пијемо ново пиће и једемо ново јело, које није обична храна, него је лијек за бесмртност. Онај који се одсијече од Дрвета живота, које је Христос, почиње да трули тог истог часа и да умире. Он нас је избавио од смрти својом добровољном смрћу, и као Прворођени из мртвих даровао нам је самог Себе ради нас и нашега спасења.

Христово појављивање у људском обличју било је тако просто, једноставно и смирено да смо могли да Га видимо и опипамо, да живимо с Њим. Зато је тако важно да Христос није дошао као нека утвара, него је дошао као прави Човјек и не престајући да буде Бог остао са нама у сва времена у Светој Цркви. Света Црква је Његово живо Тијело, Његов Организам којем је Он глава и срце.

Часни крст на дар манастиру Крка

Поклоници из Београда даровали светињу освештану о Васкрсу у Јерусалиму

Далмација - Манастир Крка, бисер Далмације, минулог викенда је на дар добио Часни крст, освештан о Васкрсу у Светој земљи. Жеља да се крст дарује манастиру или цркви који до сада такав поклон нису примили потекла је на традиционалном Никољданском дечјем сабору. Међу поклоницима који су кренули из Београда биле су и девојчице из Велике Хоче, учеснице ове манифестације и чланице Kултурно-уметничког друштва „Божидар Мицић".

Часни крст осликао је Зоран Маслић, по узору на иконостас манастира Крка, а на гроб Господњи носио га је Вујадин Еркић са Хаџи Ристом Пурићем. Најмлађи који је у наручју родитеља Часни крст пратио у Свету земљу, а потом и до коначног одредишта у манастир, био је једногодишњи Илија, син Хаџи Ристе Пурића.

Епископ Григорије: НЕДЈЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА И ВИДОВДАН

"A идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званог Петар, и Aндреја, брата његова, гдје бацају мреже у море, јер бијаху рибари. И рече им: хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. И они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Заведејева и Јована брата његова, у лађи са Заведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје и позва их. A они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу " (Мт. 4,18-23).

У вријеме Христовог живота на земљи и Његове проповиједи, као уосталом кроз читаву историју, од старозавјетног времена до данас, Јудеји су за себе сматрали да су управо они, као народ - изабрани народ Божији, те да свако откривење Божије, свако добро, па и Сам очекивани Месија неизоставно мора потећи од њих. Самарјане су они сматрали нечистима, називали их "незнабожним народом" и као такве су их избјегавали до те мјере да су са њима прекинули свако општење. Други, себи такође близак народ - Галилејце - сматрали су непросвјећенима, помраченима и толико слијепима за све духовно, да су их називали "народом који сједи у тами и сјенци смрти."

Епископ Григорије: НЕДЈЕЉA СВИХ СВЕТИХ

"Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. A ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на Небесима. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (...) Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, кад сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.

И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу имена мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни. Aли ће многи први бити посљедњи и посљедњи први" (Мт. 10,32-33 и 37-38; 19,27-30).

Епископ Григорије: У Свету Недјељу Педесетнице

"A у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође мени и пије! Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе. A ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен" (Јн. 7,37-39).

Много је пута и на много мјеста у Св. Јеванђељу Господ говорио, свједочио и најављивао Духа Светога, Утјешитеља, Који је од Бога Оца послан и у пуноћи откривења се јавио свијету тек пошто Исус бјеше прослављен. Послање Духа Светога је свршетак, круна, осмишљавање свега што је Господ (од Рођења Свога, преко Крштења у Јордану, Распећа и Страдања све до славног Васкрсења и Вазнесења на небо), живећи као Човјек на земљи чинио. Aко је Васкрсење темељ и основ нашег спасења, Педесетница је његово испуњење, остварење и усавршење. Тек у свјетлости присуства Св. Духа, Црква коју је Христос основао на земљи (и ради које је и постао Човјек, пострадао и васкрсао побиједивши смрт), бива у потпуности конституисана, остварена, рођена за вјечност од Њега и Њиме Који њу већ сада и овдје, на земљи, орошава вјечношћу и узводи од чисто људске, друштвене организације до богочовјечанске заједнице Тијела Христовог.