Интервјуи

Епископ Јоаникије: Држава да не притиска Цркву

ДАНВладика будимљанско-никшићки Јоаникије Мићовић је у разговору за "Дан" казао да се од "државе очекује да направи отклон од ретроградних правних уредби из комунистичког времена и да се одрекне свих покушаја вршења притиска на Цркву и манипулације вјерским осјећањима". Епископ Јоаникије је, између осталог, истакао велики значај недавно одржаног међународног научног скупа у Бару, посвећеног правном положају цркава и вјерских заједница. Нагласио је и како очекује доношење праведног закона о повраћају имовине цркви, чиме би била исправљена историјска неправда почињена у доба комунизма.

Владика ЈоаникијеУ Бару је од 23-25. маја ове године одржан веома значајан међународни научни скуп на тему правног положаја цркава и вјерских заједница у ЦГ данас. Како оцјењујете резултате овог скупа?

Изузетно је важно што је одржан овај научни скуп. Требало би имати на уму да су код нас три традиционалне вјере дубоко укоријењене. Незаобилазан, а можда и најзначајнији дио културне и грађанске историје Црне Горе припада вјерама, православној, римокатоличкој и исламској. Мислимо да ће оне имати значајно мјесто и у будућности, без икаквих намјера, са наше стране, да клерикализујемо друштво.

Епископ Григорије: Недјеља о слијепом

Глас Српске Толико много пута и на тако много мјеста, Христос о Себи свједочи или бива посвједочен као - Свјетлост свијета. И заиста, од свих свједочанстава о Њему, свједочанство које даје у Јеванђељу ове недјеље, пете по Васкрсењу, најближе је нашем поимању Царства Божијег као Царства вјечне свјетлости.

Владика _Григорије Он, над Киме Уснулим Пресвета Богородица вапије: "Aвај мени, Свјетлости свијета( Из Статија, на Јутрењу Велике Суботе), Он, Коме у свакодневном вечерњем богослужењу пјевамо: "Свјетлости тиха свете славе Бесмртнога Оца Небескога" (На Вечерњој, иза стихира на "Господи возвах..."), Он, Коме у оквиру Свете Тајне Крштења кличемо: "Господ је Просвјетљење моје" (Прокимен пред читање Aпостола на Крштењу) и о Коме Св. Aпостол Јован свједочи: "У Њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе" (Јн. 1,4-6), уистину је Једини непресушни Извор незалазне свјетлости и Једини истински Просвјетитељ наших живота помрачених тамом гријеха. Једино Он, "Свјетоподатељ" (Из стихира у Недјељу о слијепом), може да нам дарује вид и то не само тјелесни - којим сагледавамо свијет око себе, већ и вид духовни - којим видимо свјетлост богопознања у овом вијеку.

Уз трпезу љубави

Мрзитељи сваког успеха овдашњег и мрзовољници који би да овом народу ускрате свако право на радовање могу да одахну.

Стишавају се усхићење РТС-а, самозадовољство градских власти, похвале целокупне званичне јавности ваљаношћу 53. издања „Евросонга" у Београду... Одбојкашицама које су се квалификовале за Олимпијаду није приређиван свечани дочек на чувеном градском балкону, а мечеви за титулу на „Ролан Гаросу" тек су почели... Нема наговештаја да ће ускоро неки међународни турнир младих математичара, физичара, правника, неки сајам проналазаштва или престижни уметнички фестивал са учесницима из Србије.

Промјена односа власти према Цркви довела је до дубоке кризе

Митрополит Амфилохије каже за "Вијести" да се нада да неће бити српски Патријарх, али да о томе одлучује Господ

Митрополит Амфилохије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је, одговарајући на питање да ли жели да постане сљедећи српски патријарх, да му је и ово што јесте много, али да је то велика одговорност.

- Што се мене тиче, на служби сам Цркве - казао је митрополит Амфилохије у интервјуу "Вијестима".

У случају да будете изабрани за патријарха, који би био сљедећи редосљед корака у Митрополији?

- Бира се нови митрополит, када би се то десило, а надамо се да неће.

Шта се дешавало на протеклом Сабору, било је опречних информација, а медији су извјештавали о несугласицама међу епископима око виђења скорије будућности и управљања СПЦ?

- То је било редовно засједање Архијерејског сабора. Ове године имали смо потешкоћу јер је Његова Светост, Патријарх Павле, као предсједник Сабора, био одсутан због болести, и требало је ријешити питање предсједавања.

Епископ Григорије: За недељу Самарјанке

Владика ГригоријеУ ову недјељу, четврту по Васкрсењу Христовом, прослављамо спомен на још један сусрет - сусрет Христов са женом Самарјанком. И као и кроз сусрете које смо прослављали и којих смо се присјећали у претходне три недјеље овог периода између Пасхе и Педесетнице, и кроз овај сусрет Господ нам открива Себе и полако нас води и узводи ка празнику Силаска Духа Светога.

Глас Српске У свјетлости тог празника сви догађаји којих се у ове дане присјећамо добијају један дубљи смисао, јер без Духа Светог ми смо немоћни да чинимо било шта и једино уз његово присуство наша немоћ постаје моћ и ограничени разум постаје облагодаћени ум.

Мирко Благојевић: Ни учаурена, ни претерано прилагођена

Актуелна догађања у Цркви у вези са болешћу патријарха Павла медијски се прате са оним интересовањем и пикантеријама као да је у питању постизборна математика политичких странака

Политика Југословенски социјалистички друштвени оквир изразито је дестимулативно деловао на религиозност људи и Српску православну цркву, у том смислу да је непрестано погоршавао њен друштвени полажај, прећуткивао национални значај који је историјски имала за српски народ, економски је обогаљио, сместио на маргине друштвеног живота без озбиљне могућности за јавно деловање и суделовање. Религије и цркве су имале право на постојање, али искључиво у сфери приватности људи. Као приватна ствар појединца, религија није имала додирне тачке са јавним и посебно политичким животом друштва. Но како је немогуће за кратко време избрисати вековну традицију, религије и цркве су се појављивале као неформални опоненти друштвеном систему, што је само појачавало њихову друштвену стигматизацију и изопштеност. Ове установе су се систематски негативно политизовале као конзервативне институције, с оне стране официјелних и општеприхваћених социјалистичких и атеистичких вредности, а медијски су третиране готово као да не постоје, осуђене на полагано али сигурно нестајање са историјске сцене.