Интервјуи

Интервју: Епископ белогородски Силвестaр, ректор Кијевске духовне семинарије и академије

Епископ белогородски Силвестaр, ректор Кијевске духовне семинарије и академије: Треба да постоје и духовне академије и богословски факултети

Разговарао Николај Сапсај

Боравећи у Кијеву у својству представника Московске духовне академије на конференцији у Кијевскoj духовној академији, 30. марта 2021. године, имали смо прилику да разговарамо са Епископом белогородским Силвестaром, ректором Кијевске духовне семинарије и академије. Током разговора, између осталог, било је речи о богословској академској науци у данашње време и о значају и месту Кијевске духовне академије у српско-украјинским односима. Владика ректор је напоменуо да је 2013. године био постигнут договор  o сарадњи између Кијевске духовне академије и Православног богословског факултета у Београду и изразио жељу и наду да ће се односи и даље наставити и развијати на добробит богословске науке и очување православног учења.

Патријарх српски Порфирије: Интервју дат Вечерњем листу

Због до сада незабележеног интересовања за интервју који је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дао г. Бранимиру Пофуку, новинару загребачког Вечерњег листа, објављујемо његов целовит текст, који укључује делове изостављене због обима штампаног издања угледних дневних новина.

Ваша Светости, ова ваша нова титула смјеста ме потиче на питање како је ви доживљавате? Није ли то реликт феудалних времена када су цркве, између осталог и оваквим титулирањем својих поглавара, опонашале свјетовна краљевства и царства? Осјећате ли је можда барем понекад као терет?

Прво да Вас и све драге пријатеље са радошћу поздравим и уверим да са древном титулом патријарха коју сада носим нисам постао реликт феудалних времена. Шавише, недостају ми кава на Шпици, и много других малих, али пријатних задовољстава која су ми пружали бели Загреб град и драги пријатељи. Признајем, потребно је времена да би се изнутра навикло на титулу, а још више на обавезе које сам са њом преузео пред Богом и људима. Давно сам, међутим, као православни монах научен да не одређујем кључне правце сопственог живота, него њих одређује Црква којој служим.

Епископ бачки Иринеј: Интервју дат за Васкршњи број Блица

Интервју дат за Васкршњи број Блица, разговор водио г. Предраг Михаиловић, главни и одговорни уредник

Пре годину дана, Васкрс смо дочекали у невољама, како је тада рекао преминули патријарх Иринеј. У каквом размишљању дочекујемо Васкрс ове године?

Заиста, разликује се веома припрема и очекивање највећег празника, Васкрсења Христовог, у неким уобичајеним годинама и у оваквим годинама као што су претходна и текућа. У односу на утврђени годишњи богослужбени круг нема, наравно, никаквих промена. Време је васкршњег поста, када важе одређена правила која је Црква утврдила пре много векова: посна храна; чешћа и дужа богослужења; усредсређеност на личну и заједничку молитву; дубље сагледавање животних прилика у којима се налазимо и као појединци и као заједница, ужа и шира; сагледавање истинских потреба, личних и колективних. Мучно је и горко живети у условима епидемије, болести и патње блиских сродника и пријатеља, одласка многих из овог земног живота, тескобе, депресије, код неких правог паничног страха и питања да ли ће избећи заразу и болест. Мислим да све те околности треба да прихватимо и као прилику да сагледамо праве вредности које свакодневни живот чине бољим, лепшим, хуманијим, срећнијим...

Патријарх Порфирије: Интервју дат Вечерњим новостима

Интегрална верзија Васкршњег интервјуа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија датог Вечерњим новостима

Ваша Светости, у првим јавним иступима по избору за поглавара Српске Православне Цркве нагласили сте да нисте политичар, али да ћете на својој одговорној дужности "учинити све да међу људима отупљују све могуће оштрице"! Утицај српског патријарха јесте огроман, али шта је оно што ћете у поменутом смислу Ви, својим ауторитетом, најпре чинити и учинити, шта је то што је најважније (у данашњем дубоко сукобљеном свету уопште и могуће) људима говорити - да би поверовали да су добро, љубав и човекољубље моћнији од мржње, да су изнад свих "оштрица" које сада, нажалост, владају нашом стварношћу?

Отупљивање оштрица је дужност свих људи. Сви смо позвани да радимо на остварењу идеала заједничког живота који је још Свети пророк Исаија сликовито описао као раскивање мачеве на раонике, претварања оружја смрти у оруђа живота. Такво откупљивање времена, које је дар како је то назвао апостол Павле, Божји људима, могуће је само ако су наши животи осмишљени вечношћу и њеним вредностима. Не либим се ни бављења политиком, али не у смислу странчарења, пуке борбе за власт, него у оном изворном смислу одговорне бриге за полис и све што је у хришћанском смислу добро и лепо.

Епископ бачки Иринеј: Интервју дат Политици

Епископ бачки Иринеј: Интервју дат Политици

Има ли разлога за бојазан коју је у разговору с новинарима изнео архијереј Руске Православне Цркве, Митрополит волоколамски Иларион, да би у садашњој Европи Библија могла да буде забрањена као „дискриминаторна“ јер учи о томе да је Бог створио мушкарца и жену, да су полови одређени рођењем, што је супротно ставовима које промовише родна идеологија?

Многи добронамерни – а неупућени – људи би помислили да је угледни руски архијереј само употребио снажну хиперболу да из свог угла опише ситуацију. Али, у културном додатку „Политике“ прочитах једноставну реченицу: „Све што можете да замислите већ се догодило, да би запрепашћен био и Џонатан Свифт“. Исказ америчке сатиричарке се односи на стање духа у данашњој Америци, али се може применити и на Европу, где су прогони Библије и због Библије скоро традиција, старa готово колико и она сама.

Јединство: Васкршњи интервју епископа Теодосија

Ускоро треба да прославимо Васкрс и пролазимо последње дане Великог поста. Готово целу претходну годину  тема болести доминира планетом. Познато је да сте се и Ви сусрели са Kовидом -19. Можете ли за почетак поделити своје искуство са болешћу?

Приближавајући се сверадосном празнику Васкрсења Христовог управо пролазимо дане Страсне седмице, молитвено пролазећи кроз страдања Христова. Ми верујемо у Христа, предвечног Сина Божјег, који је постао човек и узео на себе страдалну човекову природу да би је преобразио и васкрсао.