Култура

Ново молитвено место на улазу у Сурчин

Часни крст висок седам метара

Путујући земљом Србијом, не тако давно, сваки путник намерник могао је да се поклони Часном крсту који је бивао обележје на улазу у једно насељено место, на раскрсницама, или у центру села. И то је био први сусрет са Богом ту, на улазу у место где су живели побожни људи.

Изложба Мирослава Лазовића

Уметник ваљда целог живота у срцу носи свој завичај из детињства. Ту се облаци огледају у језеру и сјаје боје облачинске вишње. Можда ту почињу уметност, хармонија и склад.

Хесиод приповеда да су у Tеби, на венчању Кадма  и  Хармоније, у част младенаца, Музе  запевале, а присутни богови спремно прихватили, ове стихове: „Оно што је лепо то је и мило, што није лепо није ни мило“.

Предавање у павиљону Цвијета Зузорић

У суботу 13. jуна у 19:30 часова у павиљону Цвијета Зузорић одржаће се предавање о сликарству Мирослава Лазовића. На предавању ће учествовати професор Мирослав Лазовић, директор УЛУСА професор Душан Русалић и професор Горан Раденковић.Мирослав Лазовић је иначе члан Одбора за изградњу храма Светог Саве и носилац ордена Светог Саве. Многи храмови Српске Православне Цркве украшени су његовим мозаицима и фрескама.

Папе и њихови сликари. Од Рафаела до Тицијана

Папе ренесансе су неговали помне односе према великим сликарима свога времена. Посредством сликара желели су да пласирају своје политичке поруке. Такве амбиције су врхуниле у папским портретима којима се ми данас дивимо као ремек-делима.

Роберто Цапери, који живи у Риму члан је Немачке академије за језик и поезију, Fellow научног колегијума у Берлину и гостујући професор на ETH у Цириху, аутор је више занимљивих књига о односу литературе и сликарства, открива  у овој студији - Roberto Zapperi: Die Päpste und ihre Maler. Aus den Italienischen von Ingeborg Walter - скривене мотиве иза папских портрета.

Уједно Цапери открива да су сликари папа често потискивали и изостављали тамне стране њихове готово неограничене моћи. Политиком су бавили папе ренесансе не само у име Цркве, већ и у име својих породица и њихових интереса. Реч је, пре свега, о моћним породицама као што су Della Rovere, Medici, Farnese.

Владика Атанасије: Треба се борити за чистоту српског језика и писма

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије поручио је да се треба борити за чистоту српског језика и писма, да Срби имају једно писмо-ћирилицу и да није добро што неки књижевници заступају став да су Срби народ два писма.

„Нема два писма ни у једном народу, нити су два писма богатство. То је исто као што су заступали братство и јединство, па смо обоје изгубили“, рекао је владика Атанасије синоћ у Требињу на предавању о теми „Слово о Ћириловом писму“.

Истичући да је ћирилица својствена српском идентитету и језику, Атанасије је нагласио да је то разлог због чега се не смију стидјети ћирилице јер је она супериорнија од латинице.

Mонографија о манастиру Никољцу

„Са овом монографијом изнова сам доживео тајну Никољца која је дубоко везана за гроб костима присутног а именом непознатог ктитора, српског властелина који је свој вечни мир задобио под сводом своје задужбине крајем четрнаестога века“, рекао је Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије на свечаном представљању монографије о Цркви Светог Николе (Никољац) у Бијелом пољу, аутора Светлане Пејић, у амфитеатру Народне библиотеке Србије.

Осим аутора и владике Јоаникија, о овој јединственој и свеобухватној монографији говорили су рецензенти проф. др Јелица Стојановић и проф. др Бранислав Тодић и гђа Ивана Продановић-Ранковић.

• прилог Радија Слово љубве