Култура

Teме хришћанске етике - издавачка кућа Каленић

Г. Мандзаридис, В. Јулцис, Ј.Петру, Н. Дзумакис -Teме хришћанске етике, Каленић, превод са грчког Јелена Касапис, стр.174

Издавачка кућа Каленић је обогатила нашу црквену јавност још једним уџбеником из области хришћанске етике. Реч је о приручнику за православни катихизис за завршни разред средњих школа, који су потписали еминентни грчки етичари. Дело обилује разноразним темама које су актуелне и које тангирају модерног човека а посебно младе.

Вилијам М. Шнидевинд: Како је Библија постала књига, издавачка кућа Каленић

Вилијам М. Шнидевинд, Како је Библија постала књига, Каленић, 2011, стр.351, превод са енглеског језика Иван Недић

Управо је из штампе изашла књига Како је Библија постала књига, аутора Вилијама Шнидевинда. Реч је о врсном делу које се бави настанком Библије, прецизније речено разумевањем разлога због којих је Библија написана, да би касније постала Свето Писмо (стр.14). Проблематика везана за настанак и формирање канона свештених књига Старог и Новог завета је нешто што је одувек занимало нашу јавност, тако да смо коначно добили дело које ће сваком знатижељном читаоцу појаснити ствари везане за формирање свештених списа, а у исто време и развејати нека погрешна мишљења и митове који преовлађују у широј јавности.

Српска културно благо - цркве брвнаре

Црква брвнара је црква саграђена од дрвета. Има их свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на примеру Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије. У Норвешкој има цркава насталих од брвна још у доба Викинга. Све и до да данашњег очуване цркве брвнаре у Србији старе су око двеста година. Оно што их чини знаменитостима нашег културног и духовног наслеђа је и податак да оне не показују знаке пропадања. То је показатељ трајности дрветом од кога су начињене. Једна од најзанимљивијих особина српских цркава брвнара је преносивост. Свака оваква црква може се раставити и поново саставити на другом месту.

Владимир Вукашиновић: Српска барокна теологија

Православно богословље XX века развијало се у неопатристичком правцу, настојећи управо да досегне и обнови етос светих отаца. Лозинка „назад ка оцима“ била је позив на контекстуално и проблемско изучавање њихових мисли и дедуковања онога из њихових дела што има преовлађујући значај за спасење православних верника модерног доба. Светоотачко поимање богослужења, као и других темељних појмова хришћанског учења и праксе дало је главни подстрек за оживљавање умртвљене академске теологије која је била у тужној сени „западног ропства“.

Георгије И. Мандзаридис: Хришћанска етика I

Увод – основна начела, савремена проблематика
Каленић, Крагујевац 2011, 225 стр.; превео са грчког свештеник Драган Поповић

За непуна два месеца добили смо две књиге истакнутог теолога Георгија Мандзаридиса. Проф. Мандзаридис спада међу најбоље изданке солунске Богословске школе; прослављени православни етичар, аутор бројних студија које су превођене на водећим светским језицима достојни је следбеник великог лаика теолога Св. Николе Кавасиле.

Овај приручник за Хришћанску етику који је пред нама се разликује од осталих који су познати нашој јавности. Наиме у нашој јавности су доступна два приручника за етику: двотомно дело Морално богословље од др Димитрија Димитријевића и Хришћанска етика од Евгенија Спекторског. Ова прва је још увек у циркулацији по нашим богословијама и представља класичан уџбеник схоластичког типа који не излаже у толикој мери православни приступ етици а који у великој мери критикује Мандзаридис (стр. 45), док код Спекторског преовладава један шири приступ који није толико усмерен ка синтетизовању православне мисли нити је пак усмерен ка уводним питањима.Оба ова приручника показују слабости при суочавању са савременим недоумицама. Предност овог приручника јесте управо у томе што у њему налазимо извесну систематизацију православне етике, која је по аутору прихватљива зато што по њему етика има за циљ да нуди претпоставке новога живота и да изложи основне црте објављивања јеванђеља свету, докле систематска етика има за циљ да да заокружени етички систем, што је у раскораку са православном традицијом (стр. 71).

Теолошки погледи – версконаучни часопис

У мају ове године из штампе је изашла 1. свеска часописа Теолошки погледи за 2011. годину, са занимљивим радовима домаћих аутора, преводима светоотачких текстова, освртима и приказима нових књига. После вишегодишње паузе, овај богословски часопис поново је доступан читаоцима – у патријаршијској књижари и књижарама ПБФ, као и путем претплате.

Овај часопис, са поднасловом „Версконаучни часопис“, покренуо је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 1968. године. Први уредник часописа Теолошки погледи био је Владан Д. Поповић, професор Београдске богословије „Свети Сава“.