Култура

СОЗ Бијељина и Зворник: Фестивал руског филма

Информативна служба Епархије зворничко-тузланске и Светосавске омладинске заједнице из Бијељине и Зворника организовале су у сарадњи са Амбасадом Руске Федерације у Босни и Херцеговини и господином Жељком Стојановићем, „Први Фестивал руског филма“.

СОЗ из Бијељине је уз помоћ ЦО Бијељина обезбједио средства за петодневне пројекције током којих је сала у Бијељини била премала да прими све присутне посјетиоце.

Митрополит Амфилохије: Поменик новог косовског страдања

Част нам је да Вас обавестимо да ће у среду, 19. октобра 2011. године, у 14 часова у београдском Медија центру (Теразије бр. 3), Издавачко - информативна установа „Светигора“ представити четири књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија под називом  "Поменик новог косовског страдања". У питању су дневници и текстови који описију страдање српског народа и светиња на Косову и Метохији у периоду од почетка 1999. до краја 2000 године.

Изложба цртежа Зорана Стошића Врањског у Скадарлији

У петак, другог септембра, у Кући Ђуре Јакшића, у боемској четврти Скадарлија, отворена је изложба цртежа под називом „Портрети духовника“ рађена техником оловке и крејона. Аутор изложбе је познати и признати уметник Зоран Стошић Врањски.

Јастребов и библиотека Призренске богословије

Као што значај Богословије у Призрену превазилази просветне оквире, тако и значај њене библиотеке треба посматрати у ширем културном контексту: библиотека Призренске богословије је имала далекосежан значај за ширење писмености и развој културе и просвете Срба у Старој Србији.

Крајем XIX и почетком XX века у Старој Србији нараста и јача слој српске интелигенције, шири се мрежа основних школа и осећа се интензивнији културни развој Срба. Културни напредак је био условљен развојем трговине и привреде, чији је главни центар био Призрен. Дипломатска борба између Русије и Аустро-Угарске на овом простору огледала се и у отварању страних конзулата у Призрену.

Катедра за византијско богословље Универзитета Нотр Дам у Индијани

Као део напора Универзитета Нотр Дам у Индијани да прошири свој чувени Институт који се бави средњим веком, ове јесени ће бити основана Катедра за византијско богословље. Катедра ће се бавити проучавањем источног римског царства. Професор Универзитета, о. Џон Џенкинс, изјавио је да ће ова нова катедра употпунити мисију Института.

Ненад Идризовић: Библиографија часописа „Богословски Гласник“ (1902–1914)

Eдиција: Библиографија српске теологије, књ. IV, ИТИ, Београд 2011, 100 стр.

Оснивање часописа Богословски Гласник 1902. године представља почетак савременог српског богословља. Гласник је први озбиљни српски теолошки журнал, који је пре Првог светског рата окупљао наше најзначајније богослове. Реч је о ауторима који су родоначелници критичког (читај: научног) теолошког мишљења у Србији. Поред ванредног образовања стицаног на престижним европским (и руским) универзитетима, они су за своје време били значајни хришћански аутори не само на подручју наше помесне Цркве, него и ван њених граница. Довољно је сетити се протојереја др Душана Јакшића. Он не само да је публиковао своје студије на руском и немачком, већ су оне на тим језицима биле и читане (данас овдашњи теолози све чешће објављују своје радове на страним језицима, међутим, рецепција „њихових“ ставова још увек изостаје; разлози су чини ми се познати); Јакшићеви радови су у иностранству поред позитивних оцена бивали и оспоравани, што је у свету науке такође од значаја јер говори о томе да су их и опоненти сматрали вредним критике (значајна је помена полемика Јакшића са римокатоличким богословом А. Палмијеријем).