Нове књиге

ЦРТЕЖ У ПЕСКУ - Повест о ранохришћанским мученицима

Издање Манастира Подмаине

Го­ди­на је 274. Цар Лу­ци­је До­ми­ци­је Ауре­ли­јан је по­но­во ује­ди­нио Рим­ско цар­ство и са­да вла­да коп­ном и мо­рем на по­ло­ви­ни те­ри­то­ри­је на­се­ље­ног све­та. Рим­ски гра­ђа­ни и вар­ва­ри под­јед­на­ко дрх­те од стра­ха пред вој­ни­ком-ца­рем ко­ји се­бе на­зи­ва жи­вим бо­гом. Цар Ауре­ли­јан ма­ло зна о то­ме да ће по­ни­зни роб, за­ро­бље­ни Гер­ман, и син рим­ског се­на­то­ра по­ста­ти хри­шћа­ни и да ће те­ме­љи па­ган­ског дру­штва би­ти по­љу­ља­ни.

Свети Јован Крститељ и претеча Господњи, ново издање СВЕТИГОРЕ

Митрополит Амфилохије: СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ - Глас вапијућег у пустињи

Овог љета Господњег 2009., о Сабору Светог Јована Крститеља, дану сабирања верних око његових часних Моштију, нарочито око свете деснице Јованове, чији се пренос из Антиохије у Цариград тада празнује, наша Света Црква приноси овом великом Светитељу Божијем свој нови дар - антологијску књигу са изабраним црквеним штивима у славу и част спомена његовог у хришћанској васељени и сведочанствима о двијехиљадугодишњем цвјетању његовог култа и његових чудотворења, како на Истоку, тако и на Западу и, посебно, у нашем народу.

Епископ Григоријe: Радост живота

Збирка колумни Владике Григорија, које су у листу „Глас Српске" објављиване у периоду од Васкрса до Божића 2008/2009. године и која је, слиједећи дух и ритам у којима су колумне и настајале, понијела је назив „Радост живота". Идеја о објављивању колумни у цјелини потекла је од уредника „Гласа" , у чијем издању је књига и изашла, и угледавши свјетлост дана пред Божић, показала се заиста као круна једног богоугодног дјела, које је плод искрене сарадње између аутора и издавача. Мисао коју је аутор слиједио током писања колумни и разлог због којег је ова збирка објављена, извиру из једне исте жеље и намјере да се са читаоцима подјели искуство живота у Цркви и да се на један хришћански начин приђе свакодневним, увијек актуелним животним питањима. Одговарајући дакле на ова питања, или бар настојећи да на њих пружи одговор, аутор се трудио да прати годишњи круг празника наше Цркве показујући да они нису пуки давно прошли догађаји којих се са пијететом сјећамо, већ увијек савремени, за наш живот суштински важни моменти, благословено вријеме нашег сусрета са Вјечношћу и преиспитивања у њеној свјетлости.

Епархија далматинска: СВЕТА НОВА ТРИ ЈЕРАРХА, житија и учење

Кратка житија

Свети Фотије, патријарх цариградски. Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године.

Рођење Христово - православна стрип едиција

Православна епархија врањска, заједно са Балканским културним центром, покренула је пионирски пројекат у издаваштву, православну стрип едицију. Прва свеска је изашла уочи Божића и одмах је привукла велику пажњу не само верника него и других читалаца. Највише су се обрадовала деца, јер су њима, разумљивим језиком, илустрацијом у византијском стилу, издавачи и аутори, Тодор Митровић и Весна Моравић - Балкански, приближили хришћанске корене.

Зидни календар Православне епархије врањске за 2009. годину

У издању Православне епархије врањске, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија изашао је из штампе зидни календар за 2009. годину који је посвећен Оцу Јустину Поповићу поводом 30-годишњице од његовог упокојења 1979. године.

Календар је, као и до сада, посебно дизајниран и опремљен, фотографијама из живота Оца Јустина Поповића од његове породице па све до његовог упокојења. Осим породичних и личних фотографија (кориштених из фотодокументације манастира Ћелије, коме се овим путем захваљујемо) у календару се налазе и фотографије: обновљене куће Оца Јустина Поповића у Врању, Саборни храм Свете Тројице у Врању у коме је крштен Отац Јустин Поповић, манастир Светог Прохора Пчињског у коме је боравио као монах и манастир Ћелије код Ваљева у коме је Отац Јустин Поповић провео највећи део свог живота.