Нове књиге

374. Број „Православног мисионараˮ: Мисија и исихија

Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање (извод из уредничког уводника - www.misionar.spc.rs).

Тихи син утјехе: Архимандрит Варнава Савински (1934-2018)

Уочи молитвеног спомена друге годишњице упокојења Архимандрита Варнаве Гвозденовића (+ 25. јун 2018.), игумана манастира Савина, објављено је друго, проширено издање монографије посвећене овом узорном монаху Српске православне цркве који је служио Богу и народу током друге половине 20. и безмало две деценије 21. века.

Књига се састоји из 17 сведочења особа из клира и народа, које су имале личног духовног искуства са оцем Варнавом на просторима и светињама у којима је служио од 1954. до 2018. године, а то су манастири Дечани, Гориоч, Соколица, Зочиште, Сопоћани, Милешева, Михољска Превлака и Савина.

Огњена Марија Ливањска

Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимањa од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић - Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.

Законоправило Светог Саве: Превод Сарајевског преписа. Манастир Добрунска ријека, Дабар, 2019.

Најзначајнија црквено-канонска књига и најобимнији рукопис српске писане традиције, Законоправило Светог Саве, као да је деценијама чекао неки значајан тренутак да буде цјеловито преведен. У години великог јубилеја, осам стољећа од успостављања Жичке архиепископије и самосталности Српске Цркве, појавио се у руху савременог српског језика први комплетан превод Законоправила Светог Саве, у издању Митрополије дабробосанске и манастира Добрунска ријека. Најзаслужнији за овај превод су др Зорица Никитовић, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, братство манастира Добрунска ријека код Вишеграда и др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, чијим је подвигом оживљен древни српски језик а преведеним текстом продужен живот овог изворника, самим тим и аутентично светосавско предање и православно учење.

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

Књига Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић објављена је у библиотеци Православно искуство издавача Јасен из Београда. Нотни зборник транскрипција песама из последовања Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља први овакав зборник на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.

Жички благовесник (јул-септембар 2020.)

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина изашао је нови број Жичког благовесника (јул-септембар 2020.) Садржај започиње говором Светог Николаја Охридског и Жичког из 1916. у Лондону. Овај упечатљиви и дубокомислени историографски осврт остаје актуелан и опомињући до данас. Посебно за Европу и њено промишљање о сопственим хришћанским вредностима, које су на делу све више протериване из друштвене стварности. Наш народ је последице овога осетио и даље осећа, иако је за Европу много крви пролио.