Нове књиге

Свети Јован Восторгов: Шта је монархија

Центар за истраживање православног монархизма је, са благословом свог духовног покровитеља Његовог Преосвештенства г. Иринеја Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, управо објавио још једну нову књигу, трећу у серији Органска мисао. Реч је о веома значајном делу ''Шта је монархија'', из домена теорије православног монархизма, из пера Светог свештеномученика Јована Восторгова (1864-1918), која је је први пут светлост дана угледала у Москви пре равно стотину година, док је ово њено прво издање на српском језику.

Према монументалном делу ''Монархија'', Лава Александровича Тихомирова, које је својевремено, због великог обима и високе цене, било приступачно малом броју читалаца; а осим тога, ни језик књиге није био прилагођен разумевању широких народних маса, Свети отац Јован Восторгов сачинио је овај кратак преглед главних мисли наведеног дела у форми катихизиса, што ће знатно олакшати разумевање и усвајање материје.

Светигора: Свети краљ Стефан Првовенчани

Књигу „Свети краљ Стефан Првовенчани“ из „Светигорине“ едиције посвећене владарима из лозе Немањића читаоци могу купити уз примјерак „Дана“ по цијени од 3,99 еура на продајним мјестима широм Црне Горе. Ријеч је о богато илустрованом житију о сину Светог Симеона Немање, потоњем монаху Симону, у чије је вријеме шроглашењем краљевине и успостављањем аутокефалне цркве дошло до потпуног друштвено-политичког и вјерског организовања и конституисања српског народа и државе.

Како истиче у поговору за ову књигу митрополит Амфилохије, када 1224. године српски краљ Стефан доноси уредбу по којој ће се у манастиру Жича крунисати и хиротонисати сви будући српски краљеви и и архиепископи Српске Православне Цркве, о чему свједочи његова Друга даровна жичка повеља сачувана на зиду у улазној кули Спасове цркве у Жичи, тиме почиње ново поглавље у историји српског народа.

Свеправославни Сабор, Крит 2016. године

Хри­стос вас­кр­се!

По­здра­вља­ју­ћи све у ра­до­сти Вас­кр­се­ња и раз­ми­шља­ју­ћи о Све­том и Ве­ли­ком Са­бо­ру у да­ни­ма нај­ра­до­сни­јег хри­шћан­ског пра­зни­ка, ко­ји све ис­пу­ња­ва са­бор­ним сми­слом, од­но­сно је­ван­ђел­ском по­ру­ком о спа­се­њу свих и све­га у Хри­сту, и у се­би са­жи­ма је­ван­ђел­ску по­ру­ку са­бор­ног је­дин­ства Цр­кве, а ујед­но и за вре­ме са­бор­ских за­се­да­ња је­рар­хи­је на­ше по­ме­сне Цр­кве, ми­слим да на­чел­но сви тре­ба да се ра­ду­је­мо пред­сто­је­ћем све­пра­во­слав­ном Са­бо­ру (САДРЖАЈ).

Васкршњи број Источника

Из штампе изашао 255. број часописа „Светигора“

Не бојте се смрти, браћо, Христос воскресе!

Многима ће доживљај васкршњих празника употпунити ново издање Светигоре – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. У низу текстова везаних за тему Васкрса јесу: бесједа Свадбеници Јагњета Божијега, коју је  Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије произнио на васкршњој светој литургији у Храму Христовог васкрсења у Подгорици 2015; бесједа Христос васкрсе! светог владике Николаја Велимировића; предавање Пасха Христова и наша владике Атанасија, одржано у крипти у Подгорици, на Цвијети 2015. године; текст  Васкрсење и Мајка Божија јеромонаха Калиника Бергера.

СВЕТА ВЕЛИКА СУБОТА – СТАТИЈЕ

Са великом радошћу Вас обавештавамо да је у издању Издавачке фондације СПЦ Архиепископије београдско-карловачке нова књига „СВЕТА ВЕЛИКА СУБОТА – СТАТИЈЕ“, као нотни запис, које је по Мокрањцу у ноте ставио протојереј-ставрофор Мирко Павловић. СТАТИЈЕ су издате на црквенословенском и српском језику.

Уводна реч

Статије (грч.στάσεις – станице, застанци), су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Господа Исуса Христа, али и патње које најављују Његово славно васкрсење. Певају се на јутрењу Велике суботе пред Христовим гробом, уз кађење и држање упаљених свећа, чиме се врши обред Његовог погреба. Статије су веће химнографске целине састављене од тропара који се комбинују са стиховима 118. псалма. Од укупно 176 стихова прва статија садржи 72 стиха, друга садржи од 73. до 131. стиха, а трећа  од 131. до 176. стиха.