Нове књиге

др Жарко Видовић: Његош и Косовски завет

Књига др Жарка Видовића представља велику студију о Његошу, која је рађена и пријављена у Институту за књижевност и уметност, у Београду, још 1977. године, као научни пројект који је тада финансирала одговарајућа републичка установа. Првобитни циљ те студије (пројекта) био је да се испита и прикаже континуитет платонске мисли од средњовековне српске књижевности до Његоша. То изучавање тиче се не само српске средњовековне књижевности, него и посебних одлика културе медитеранског (византијског), тзв. „ источног“ хришћанства, за разлику од културе западног хришћанства. Научна историја философије је, наиме, после Другог светског рата коначно утврдила да у систематској теологији западног хришћанства никад није било платонизма; да је платонизам склон мишљењу византијског хришћанства, а да се западна теологија и философија, током читаве историје, одржавају на смеру аристотелизма и метафизике.

254. број часописа „Светигора“

Пост – средство, а не циљ

(Приказ великопосног, 254. броја Светигоре)

Да бисте боље схватили борбу на духовном попришту Великог поста помоћи ће вам ново, 254. издање Светигоре – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Велики дио текстова, ако не директно, а оно индиректно, преноси поруку смисла и суштине Великог поста. Можда је најупечатљивији кратки текст – порука Духовна борба великог поста старца Јефрема Филотејског, затим богословски текст игумана Дионисија Шленова о посту, тј. претечи Часнога поста, сирној седмици Традиција сирне седмице у Византији. Ту је и врлинослов, чији сам назив открива суштину оног што је написао митрополит Јона Пафхаузен  Људска личност и вредност страдања. Са постом и молитвом нераскидиво је везано и покајање. Света тајна покајања као процес повратка у Цркву назив је предавања протојереја мр Арсенија Радовића, које Светигора oбјављује.

Мисионарски подухват тамнавског намесништва

Поводом 25 година од преноса моштију Светог Владике Николаја из Америке у његово родно село и задужбину, манастир Лелић, Архијерејско намесништво тамнавско, по благослову Епископа ваљевског г. Милутина, издаје Пастирско писмо са темом "Десет Божјих заповести" схваћених, протумачених и написаних кроз перо "лелићког златоуста" 20. века.

Архијерејски намесник тамнавски протојереј – ставрофор Митар Миловановић већ деценијама припрема и уређује Пастирско писмо за своје намесништво. Ове године верни народ, свешенство и цела отаџбина слави 135 година од рођења, 60 година од упокојења и 25 година од преноса моштију нашег Светог Николаја. Сваки дом у тамнавском намесништву, током васкршњег поста, од свог парохијског свештеника добиће Пастирско писмо, које је штампано у 11.000 примерака.

„Растко“ - часопис ученика Богословије Светога Саве

На иницијативу ученика Богословије Светога Саве, године 1996. основан је часопис Растко за религиозну едукацију омладине.

Часопис је добио полетно име највећег Србина, Светог Саве и његовог раскошног и питомог имена, Растко. Поред Шилерове и Бетовенове „Оде Радости“, ми у нашој књижевности, у „Дневнику о Чарнојевићу“ од Црњанског, имамо „Оду Младости“, која гласи: „Нити сам чији, нити имам кога, ни брата, ни слуге, ни господара. Гледам тихе, плаве, мокре, пролетње улице. Витке румене мостове у заласку сунца, када их највише волим, и куд увек идем. Они ме виде увек вечно ведрог, некад ретко уморног, скоро увек насмешеног, ничијег. Ничијег, ни вере ни мира, ни кућишта, никад ничега. Ја причам то тихим и мокрим пролетним улицама, по водама и градовима жутим од јесењег сјаја, о њој виткој, бледој, чистој и магловитој, о њој, о младости. Ко зна куд и зашто ме води, ја идем за њом.“

Хаџи Драган Поповић: Тројице је престо љубав

Драга децо, у вашим рукама је нова књига Хаџи Драгана Поповића, нашег драгог вероучитеља. Радујем се заједно са вама овој лепој и топлој збирки песама.

Живимо у изузетно кризном времену, које је наша реалност дана, а у коме живи Црква. Она треба да каже реч истине, односно спасоносну реч. Црква треба да свету презентује искуство виђења живота из перспективе личних односа. Циљ увођења веронауке у школе је управо у томе да деца уђу у Литургијску заједницу.

Брат Драган и ја смо се упознали 2007. године на темељима будућег храма Светих апостола Петра и Павла у Котежу, када сам верницима представљен као њихов нови свештеник, коме је поверена градња храма. Било је као у оној јуначкој песми: „Мили Боже, шта ћу и како ћу...“ Пришли су ми брат хаџи Драган и његова дивна супруга Маја са децом и понудили ми своју помоћ. Убрзо је 2008. године, подигнута прва богомоља у Котежу, параклис Светог владике Николаја. Основан је хорић „Свети Симеон Богопримац“, који је сваке недеље и празника певао на Светој Литургији. Деца су била прави мали мисионари, све је више народа долазило на службу, било је претесно, народ је стајао напољу. Тада су деца већ увелико знала и појала и архијерејске Литургије.

Нови број часописа „Српски Сион“

У овом броју „Српског Сиона“ пред читалаштво се износи мноштво занимљивих тема и подсећање на друге битне догађаје из црквене и народне историје. Тако ћемо се сетити ранохришћанске историје славног Сирмијума и околине, тј. историје хришћанства на подручју Срема. Поменућемо чувену албанску голготу нашег народа као и седамдесетогодишњицу од једне новије голготе – пробоја сремског фронта у Другом светском рату. Износимо и посланицу Епископа сремског г. Василија, као и његово предавање са научно – духовног скупа у Сремским Карловцима. Ту је и веома поучан текст о истинитој вери која је немогућа без живота у Цркви. Присећамо се важних догађаја који су обележили протеклу годину.  У овој години великих и важних јубилеја за нашу Цркву и Отаџбину, присећамо се лика и дела великих Божијих угодника и народних добротвора, Свете и благословене породице Бранковића: Свeтог деспота Стефана Слепог, Свeте мајке Ангелине, Свeтог владике Максима и Свeтог деспота Јована. Овога лета навршава се 530 година од доласка „фрушкогорских Немањића“ на просторе данашњега Срема. И ови догађаји се описују у овоме броју Српског Сиона.